Отаџбина

502

В Е Р Е II II Ц II

уздахну. Онда махну главом, као да би да растера ту мисао ; у то виде крчмара с вином. Друг његов седе спроћу њега. Ренцо му одмах насу у чашу, говорећи : «Да се покваси грло." Онда напуни други пехар и искапи га на душек. „Шта ћете ми дати да једем? и запита за тим крчмара. „Имам пригана меса, ако је по вољи? в рече овај. «Е, добро, дакле пригана мсса." (( Бићете служени," рече крчмар, а момчету додаде: „Послужи овога странца." Онда пође огњишту али се онда опет окрену Ренцу и рече: «Али... али данас немам хлеба." ( (3а хлебац," рече Ренцо велегласнО и смејући се, „побринуо се промиса,о божји." Па извади трећи и пооледњи хлепчић, пгго га је узео испод крста светога , ],ионисија, подигне га у вис вичући: ((Ево хлеб промисла божијега!" На овај узвик многи се окренуше, па видећи издигнут овај троФеј, викну један: «Да живи јефтин хлеб ! ((ЈеФтин?" рече Ренцо; а туне и за љубав." (( Тим бо.ве, тим боље! (( Али, и додаде Ренцо одмах, «не бих рад, да господа што ружно помисле. Нисам ја го, што се вели, спапшио. Нашао сам га на земљи; а сад да могу да му нађем сопственика, готов сам да му га платим." „Право ! право!" викну друштво још већма церекајући се. Ни коме од њих не паде на ум, да су те речи изуштене озбиљно. ( (Они мисле да ја збијам шалу; али баш је тако;" рече Ренцо своме вођи, па окренувши у руци онај хлепчић, додаде: (( Видиш само како су га љуто изгњечили;