Отаџбина

В Е Р Е Н И Ц II

503

него и јесте било русваја ! Ако је у кога било слабијих ребара, тај не ће бити добро прошао." Па пошто поједе три или четири залогаја овога хлеба, зали се другим пехаром вина, додавши: к Овај ми хлеб заседа, не ће да слази сам. Још никад није ми грло тако сухо било. Него је и било вике ваздан ! м «Сиремите добру постељу овом добром момку," рече вођа; , ( јер мисли овде спавати." „Хоћеш овде да ноћиш?" запита крчмар Ренца и приђе столу. «Да,® одговори Ренцо ; (( постеља нека је ма каква; само нек1 је чиста, јер ако и јесам сиромах момак, али сам навикнуо на чистоту." ( (0 ! што се тога тиче, м рече крчмар. Па оде до банка у једном куту у кујни и врати се са мастионицом и комадом хартије у једној руци , а у другој држаше перо. «Шта ће то рећи ?" викну Ренцо гутајући један залогај пригана меса, које је момче преда њ метнуло, па зачуђено смешећи се додаде: «да не ће то бити плахта на постељу?" Крчмар ништа не одговори, него метну на сто мастионицу и хартију; онда на исти сто наслони леву руку и десни лакат, па држећи иеро у вис и лице подигнувши према Ренцу, рече му: „Учини ми љубав, и кажи ми твоје име, презиме и одакле си. и (ДПта?" рече Ренцо; (( шта се то тиче постеље?" „Ја чиним своју дужност," рече крчмар гледајући во ђУ; «ми смо дужни да одговарамо за свакога, кога примимо под наш кров: име и презиме, и одакле је, којим је послом дошао, да ли има оружја уза се... колико ће се бавити у овом граду... Тако гласи наредба."