Отаџбина

504

ВЕРЕНИЦИ

Пре но што ће одговорити, Ренцо иопразни опет једну чашу; била је трећа; а богме за даље бојим се, не ћемо их моћи бројити. Онда рече : «А, а! дакле имате наредбу! А ја бих рекао, да сам доктор од закона, па одмах знам колико вреде наредбе. 4 «Ја збиљски говорим," рече крчмар, непрестано гледајући у мучаљивога Ренцовог госта. (( Па наново оде до банка, извади из кутије велик један табак, на коме је била она наредба и дође да је пред Ренцом рашири. (( А! гле!" викну овај па једном руком подиже пехар, који је наново наточио, и испразни га на душек, а другу руку пружи према наредби; (( ево тога лепога листа на велико коло. Баш ми је особито мило. Познајем тај грб; знам, шта ће рећи то агарјанско лице са ужетом о врату. (Тада су у врх наредбе метали грб губернаторов а у грбу дон Гонсала Фернандеса од Кордове био је арапски цар с ланцем око врата.) Ово лице хоће да каже: заповеда, ко може. а слуша ко хоће. Кад ово лице буде учинило, да на галеру оде сињор дон... доста, ја већ знам, како што каже други један лист на велико коло, што је друг овоме; кад буде учинило то, да се поштен један момак мо.ке венчати поштеном девојком, која хоће за њ да пође, онда ћу моје име казати овом лицу, сувише, хоћу га пољубити. Можда имам добраЈзазлога, ако моје име не ћу да кажем. Прекрасно ! А кад би један лупеж, који би имао гомилу других лупежа — јер кад би он сам био и ту заврши Фразу једним покретом; (( кад би лупеж један хтео да зна, одакле сам, да би ми какво зло учинио, питам ја. би ли се ово лице макнуло, да ми помогне? Да морам казати тпта ћу! И то је нешто ново. Ја сам дошао у Милан — ајде да кажемо да се исповедим, али да се исповедим једном капуцину, велим, а не крчмару"