Отаџбина

В Е Р Е Н II Ц II

505

Крчмар ћуташе и само гледаше у вођу, који нит' ромори нит' говори. Ренцо — није нам мило рећи — опет искапи пехар па настави: к Хоћу ти нешто рећи, драги мој крчмару, што ће те обавестити. Ако не вреде оне наредбе, које говоре добро по добре кршћане, онда још мање треба да вреде оне, које говоре зло. Дакле мичи одавде све ове андравоље, а донеси ми другу боцу, јер је ова празна." Кад то рече, лако је кљуцну зглавком и додаде: „Чујеш, чујеш, како звечи!" И сада је Ренцо мало по мало привукао на се пажњу оних, који су око њега били, па и сада му слушаоци повлађиваше (( Шта да чиним V' рече крчмар гледајући у незнанка, којп није био незнанко и њему. „Мичи то, мичи!" повикаше многи од друштва; «овај момакправо збори; све су топетљаније, варанције и сметње; сад се хоће нов закон, сад хоћемо нов закон. (( Услед ове вике погледа незнанко крчмара пребацујући, што га је онако отворено запитао, па рече: „Пусти га нека се мало извиче, немој да се прави граја."* «Ја сам чинио своју дужност," рече крчмар на глас а у себи додаде: «Сад су ми леђа сигурна." Па покупи хартију , перо , мастионицу , наредбу и празну боцу, коју даде момчету. „Донеси од истога, и рече Ренцо; «поштено је чељаде, па ћемо му дати постељу, као и оном првом, а не ћемо га питати за име и презиме, и одакле је, и за што је дошао, и колико ће се бавити у овом граду. и «Од истога," рече крчмар момчету и пружи му боцу па се врати на своје место код огњишта. «То је зец !" помисли и стаде на наново шарати по пепелу; «а каквих си шака пао ! Баш си магарац! Ако ћеш да се давиш, а