Отаџбина

506

В Е Р Е Н II Ц II

ти се дави, али крчмар код пунога месеца не ће носити кожу на пазар за твоје лудорије." Ренцо благодари вођи и свима, који су узањ ггристали. „Честити пријатељи!" рече; «сад тек видим, како поштени људи пружају руку један другоме и помажу се." Онда опружи десницу изнад трпезе гт наместившп се као проповедник, повика: к Чудно, да сви, који управљају светом. хоће свуда да донесу папир, перо и мастионицу! Вазда перо те перо! што имају та господа вољу, да пером шарају!" ( (Ех, ово је честит сељак!" рече смејућп се један од коцкара, који је био у добитку ; (( а би ли хтео да знаш томе разлога ? )} «Ајде мало да чујемо," на то ће Ренцо. а Разлог је тај," рече овај , ( јер управо та господа једу гуске, па ту добију толика пера, ама толика пера, да нешто с њима морају учинити." Сви ударише у смех, изузимајући коцкара, који је губио. ((Е," рече Ренцо, (( та ово је поета. Зар и овде Ихмате поете? Међер је њих свуда. И сам сам то нешто мало, па каткад хоћу чудне ствари да казујем... али кад ми је добро." Да би се разумело ово бенетање сиромаха Ренца, ваља знати, да код светине у Милану, а у околини још већма, поета не значи, као код других људи, свештен дар, обитатеља Пинда, питомца Муза, него значи мозак закренут и мало настран, који у речи и у делу има више необичности и осебујности, него ли разлога. Толико је тај простачки кваризанат смео да сакати речи и подмеће им смисао, који је далеко од њихова права значења! Јер, питахМ вас, каква посла има поета са закренутим мозгом ? (( Али ћу вам прави разлог казати ја," додаде Ренцо; «то је, јер они држе перо у својој руци, на тако, што