Отаџбина

ВЕРЕНИЦИ

513

евећу, а другом нешто водећи га, нешто вукући га упути се с њим како се могло ка вратима од стеиеница. На вику, којом га они остали за њим поздрављаше, Ренцо се ту у један иут осврну и да га није окрегни крчмар добро био држао за мишицу, би ту стрмекнуо ; он се дакле осврну, па руком, која му је остала слободна, стаде млатати и шарати по зраку неке комплименте , као да ће да прави Голомоново слово. „Ајдемо спавати, спавати," рече крчмар вукући га. Он му поможе изаћи на врата, па са не малом муком одвуче га уз уске степенице, а онда у собину, коју му је био наменио. Кад Ренцо опази кревет, који га очекиваше, обрадова се ; пун љубави гледаше у крчмара окицама, које би се час сјајиле као никад, час се гасиле као две злагне бубице ; покушаваше да се држи на ногама и пружи руку према крчмару, да га поглади по образу у зиак пријатељства и захвалности ; али му толико не пође за руком. „Честити газда !" ипак могаше да му каже ; „сад видим, да си поштен човек ; то је добро дело, дати кревет иоштену момку ; али оно ти није било поштено, што си ми оно учинио са именом и презименом. Али на срећу и ја сам обешењак...." Крчмар није мислио, да он може још толико разложно говорити ; дугим искуством знао је крчмар , колико су људи у овакву стању наклоњенији но иначе да мењају своје мишљење, за то науми да употреби овај тренут разборитости, те да учини нов покушај. «Е, синко," рече гласом и начином посве ласкавим, „нисам ја то чинио, да те кињим, или да те испитујем, к.о си и шта си. Шта ћеш, тако је закон ; и ми морамо да се повинујемо, иначе прво нас казне. За то је боље учинити им по вољи, па. .. А управо до чега је стало ? Чудна ми посла ! казати две речи ! Није њима, него мени за љубав , ајде овде међу нама , у четири ока да свр33 *