Отаџбина

514

ВЕРЕН11ЦИ

шимо посао ; кажи ми твоје име, па.... па онда иди у кревет са мирном душом." «Ао, лоло један !" викну Ренцо ; «гле ти лупежа једног ! Зар си ! уш опет дошао са твојим поганим именом, презименом и занимањемР ^Ајде ћути, лудо, па у крзвет !" рече крчмар. Али Ренцо настави јачим гласом : „Видим ја, и ти спадаш у оно друштво. Чекај. чекај, сад ћу ја теби наместити." Па окрену се према степеницама и стаде дерати се још јаче : ((Браћо, крчмар је један од...." «Та ја сам то рекао шале ради, в дераше се овај на Ренца, па га потискиваше према кревету ; к из шале; та зар ниси разумео, да је то била шала ?» «А, шала ; е сад добро говориш. Кад си рекао иа шале.... Дакле је то управо шала." На потрбушке паде на кревет. «Дела, свлачи се брзо!" рече крчмар и савету додаде помоћ, која је баш потребна била. Кад Ренцо скиде гуњче, одмах га дочепа крчмар и полети рукама у џенове, да види, да није што у њима. Нађе новаца, па мислећи, да ће му гост сутра дан имати посла са неким другим, а не с њиме и да ће тај новац на сву прилику иасти таквих шака , из којих никакав крчмар не би их више ишчупао, хтеде покушати, не ће ли бар моћи ову другу ствар срећно свршити. «Ти си добар момак и поштен човек, је ли ? >Ј «Добар момак, поштен човек , и одговори Ренцо, а међу тим непрестано петл^аше око дугмади од чакшира т које још није могао да скине. „Лепо," на то ће крчмар ; «а сада плати ово мало рачуна, јер сутра морам да одлазим неким мојим послом.® «То је право," рече Ренцо. «Ја сам лукав, али поштен . . Али новци? Сад да видимо новци где су!"