Отаџбина

528

В Е Р Е Н И Ц И

би му својски доказивао и упућивао га, а све под неким изриком несебичности и пријатељства. Али то је општа тежња у људи, кад су узбуђени и у теснацу, а виде да би други ко могао ону неприлику отклонити, да је баш навластито траже ; па и домишљани кад су у теснацу и узбуђени долазе под тај општи закон. Отуда бива, да у подобним приликама понајвише једно се ириказује. Ти оштроумни људи, оне лепе пакости, којима су привикли побеђивати, које су им ностале не иначе него друга природа, а које употребљене у своје време и изведене са спокојном душом, са потребном ведрином памети, изводе ствар тако добро а тако неопазно, а кад их после успеха људи и опазе, изазивају опште повлађивање — али сиромаси кад су у тескоби, све то раде на брзу руку, нестрпељиво, незграпно и без уми./1-.атости Те тако гледајући кога како се на тај начин мучи и напроже, људи га сажаљевају и смеју се, а онај, кога су на такав начин изнели на пазар, колико је он мање од њих оштроуман, са свим лепо открије сву њихову игру и од све те мајсторије падне светлост баш на саме њих а против њих. За то не могу довољно препоручити домишљанима од заната, да увек сачувају своју хладнокрвност, или да увек буду јачи, што је понајсигурније. Чим су дакле изашли на улицу, поче Ренцо тамо и амо погледати, истицати свој стас десно и лево, слуктити. Али то није била никаква необична врева, па ако се и могло лако читати ни лицу једнога мимоходца нешто као бунтовничко, тек је свако ишао својим; путем; од праве буне ни помена није било. «Само паметно, само паметно!" шапуташе му одостраг бележник преко рамена; (( игра ги част, синко част." Али Ренцо опази тројицу, који идоше зажерена лица па чу, како говоре о некој пекарници, о сакривеном брашну, о правди, те им стаде по намигивати и тако кашљати, да се све пре могло домислити, него ли назеба.