Отаџбина

554

Т Р И М Р Т В А Ц А

— Хоћу да иштем његове чизме, подерао сам своје, настави младић. — забаци косу и задене рукавице за појас: —Спава ли?,.. хеј! чича Федоре ! — Шта је ? зачу се слаб глас. — И мршаво, црвенкасто лице помоли се иза пећи. Широка длакава рука, без боје и без меса, повуче каФган преко мршавих рамена, покривених прљавом кошуљом : — Дајте ми да пијем, браћо ; а ти, шта хоћеш? Младић му пружи крчаг с водом. — Ево, Феђо, рече затежући се. Теби за цело не ће више требати нове чизме, јер ти за цело не ћеш више устати... Еолесник наже крчагу своју уморну главу. Пијаше, замочив у мутну воду своје ретке и спуштене бркове, своју прљаву замршену браду. Његове угасле, упале трепавице једва се подизаху према постиљону. Кад се напио, хтеде подићи руку да убрише влажне усне, али не могаше то. и убриса их рукавом свога кафтана. Уздану с муком кроз нос, прикупи снагу и погледа укрућено у младића, не отварајући уста. — Можда си их већ некоме обећао, продужи овај, па је за мене већ допкан! Знаш на пољу је влажно, а ја треба да путујем; па сам мислио : заишти од Федке његове чизме, њему за цело не ће требати... Или ти можда требају, је ли?... Грцање подиже груди болесникове; он се сави давећи се шупљим, испрекиданим кашљем. На један пут зајеча кроз целу собу љутит глас куваричин: — Шта да му требају? Ето већ два месегда како није сишао с банка. СаЕ се већ савио, зло је изнутра, треба га само чути. Шта ће му чизме? ваљда га не ће саранити у новим чизмама? А већ је томе време, Боже ми опрости ! Не може већ ни да седи. Па бар да га пренесу у другу собу, ма куда... има и болница у вароши,