Отаџбина

ТРИ МРТВАЦА

555

знаш ли ? Зар је слободно заузети тако цели угао ? да не знаш где да седнеш... Па онда тражиш још да је чисто 1 — Хеј, Серјоја, хајд' на твоје место. господа чекају! викаше с поља поштар. Оерјоја хтеде да изиђе, не чекајући одговор болесника; али овај, спречен кашљем, даде му очима знак, да хоће нешто да каже: — Узми чпзме. Серјоја, рече промуклим гласом, савлађујући кашаљ; само слушај, купићеш ми надгробни камен кад умрем.... — Хвала чича, узумам их. и купићу камбн. — Дакле је свршено, јесте ли чули, децо? могаше још да дода болесник. Кашаљ га на ново спопаде и он се на ново сави у клупче. — Чули смо! потврди један од постиљона. Хајд', Серјоја, на твоје место, ево опет поштара где долази: госпођа из Ширкина болесна је. Серјоја скиде полагано своје велике подеране чизме и завуче их под клупу. Нове Федорове чизме стајаху му као да су за њ поручене; младић се упути колима гледајући их задовољно. — Да лепих чизама! дај да ти их намашем, рече постиљон, који ношагае кутију с машћу, док се Серјоја пењаше на седиште прикупљајући уздице. И дао ти их је за бадава ? — Шао ти је што нису твоје, одговори Серјоја, усправљајући се и пребацујући преко колена скуте свога кожуха; остави ме! Ђи, моји мали пријатељи! повиче коњима и пуцну бичем. И обоја кола, са њиховим путницима, њиховим пртљагом, њиховим сандуцима, одјурише брзо по глибавом путу и ишчезоше у јесењој магли. Болесни постиљон беше остао на пећи, у загушљивој соби. Не кашљаше више; изнемогао, беше се