Отаџбина

ТРИ МРТВ4Ц4

557

Федор не имађаше рода; беше од неког далеког места. Сутра дан закоггаше га у новом гробљу, иза шуме. Кроз неколико дана Настасија прича свакоме свој сан и како се њој првој јавио на сну чича Федор. III Бете дошло пролеће. По влажним варошким улицама тецијаху са жубором поточићи, између прљавих ледених слојева; све беше јасно, и боја хаљина, и звук гласова у гомиле, која се тамо амо креташе. У баштицама иза ограда развијаху се пупољци на жбуновиМа; гране се сад једва приметним шумом њијаху по северном ветру. Од свуда се сливаху и капаху бистре капљице. Врапци цвркутаху и летијаху тамо амо на својим маленим крилима. На сунчаној страни све се блисташе и мрдаше по кућама, дрветима и оградама. Беше као нека младост и веселост и на небу, и на земљи, и у срцу људском. У једној од главних улица, пред господском неком кућом, беше прострта свежа слама; у тој кући лежаше болесница, која не давно тако журно хиташе граници. Код затворених врата њене собе стајаху муж и једна постарија зкена; на дивану сеђаше свештеник, са спуштеним очима, и држаше у рукама неку ствар савијену. и петрахиљ. У једном углу стара госпођа, мати болесничина, плакаше горко, заваљена у наслоњачу. Поред ње собарица држаше чисту мараму, чекајући да је старица потражи; а друга брисаше слепе очи госпођине и дуваше по њеној седој глави преко капе. — Уђите, и нека вам је Бог у помоћи, драга пријатељице, говораше муж оној старирј жени, што сто.јаше с њим код врата; — оиа има толико вере у вама, ви знате тако лепо да јој говорите. Куражите је, драга пријатељице, како најбоље знате; уђите... — И он хтеде отворити врата; али га рођака задржа, убриса очи марамом неколико пута и климну главом.