Отаџбина

РЕМОН, ОД МАРИЈА ИШАРА

635

јединстну радње, у простоти стила. Номислите само на Манону, Кларису, Павла и Вирђинију. Али ту простоту имају само они људи који су лично тако много страдали у животу да им је ласно из сопствсног искуства изљуштити пречишћено језгро идејала ! Његова јасна и одређена критгтка просто ме смрви. Осветљујући лучом свога ђенија сваку партију мога дела, Филбер ми показа како су многе, дрекавачке претераности. Та то беше бунило човека у врућици Видећи моје очајање, мајстор пера стаде ме опорављати са нешто хвале. — Шта ? Зар ви већ очајавате ? Зар на првом покушају ? Даровитост је врло бујна биљка, која расте по Божјој милости, али је често ваља кресати , загртати, удешавати према земљи и добу, ваља умеравати њену дивљу арому да од ње не заболи глава. Зар сте ви мислили да ђенијалан човек долази на свет готов, као из какве ливнине ? — Па има примера... Ето ви ! — Ви сте врло љубазни, — рече он смењећи се — што мене узимљете за иример, али се варате као и цео свет. -Та сам пет година радио на оној једној књизи коју сам штампао. а пре ње написао сам још четири књиге, које неће никада угледати света. Ето десет година како живпм као пустпњик у једној сеоској кући близу Руана, и ту затворен са једном идејом, претрпио сам много више малаксалости духа него што ћете ви осетпти још за много година. Нека вас то утеши. Ваша је душа тако девичка како ни ђеније не може бити када достигне врхунац свога развића. Ретко се дешава да се човек може намирисати парфена из непоквареног срца. Ви не треба ништа да радите него да миришите нежношћу која је у вам^,, па вам је успех осигуран. —