Отаџбина

636

ЛИТЕРАРНИ ПАНСЛАВИЗАМ

Окрепљен саветима и благовољењем Филберовим, ја заседох наново за посао ; али баш у овој Фази моје љубави и мојега рада, срушио. се на ме догађај. који је дао са свим други правац моме животу. (Наставиће се) ДНТЕРАРНИ НАНСЛАВНЗАШ (наставак) У ствари је сврха била још доста далеко. Чешка је литература имала своје дневне потребе, које је требало пре свега задовољити — требало је донекле тек будити свет о својој народности, по томе што је још било бескорисно занимати се мишљу укупног народног јединства. Но мпоги главнији радници чешке литературе, другог, трећег, четвртог деценија нашега века, и поред те мисли о литерарном јединству, по самој сили ствари очитују мњења, која су била с њом у несумњивом одношају. Не само да су појимали, да је за национална изучавања неопходна заједница, и да познавање другога племена може бити врло важно за разумевање свога властитог ; него се јављају покушаји јавног литерарног зближавања. Тако је н. пр. т. зв. »русоФилство« многих чешких писаца тога доба, из кога су непријатељи правили такође оруђе за себе. РусоФили су били н. пр. Ханка, Линда, на које су јако подозревали у спису »Суд Љубушин ; к Челаковски, у чијој недавно изданој преписци сретамо не само употребу руске азбуке у чешком језику (што би јако могло обрадовати ХиљФердинга), него и чисти руски језик, у колико га је Челаковски из књига научити могао. То се догађало у II деценију нашега века. Линда, Ханка, и као што смо видели , сам Јунгман волели су у језик мешати руске речи —. то је морало и језик обогаћивати, и зближити словенска наречија. Но нарочито ваља споменути ШаФарика. На другом месту смо говорили о томе великом учењаку панславистичком тога доба, који је, од почетка свога ра^а, имао у виду укупно словенство, његове старине, етнограФију и литературу. Ни он није могао да мимоиђе то питање, кога се и дотиче на разне начине већ у својој »Историји словенских језика и литература по свима наречијама.« (1826)