Отаџбина

10

ДВАДЕСЕТ ШЕСТ11

нута знало се по свима мутвацима, да се је госпођа секретарица, књажевим указом, претворила у капетаницу. Тога дана до подне пекло је најтоплије летње сунце, а у подне, кад је казначеј Сима са својом женом и шћерком јединицом седео за столом , тако се на један пут смрче, да у један мах баш није могао тачно разазнати, да ли је она јагњећа глава на тањиру печена или кухана. Тек кад је муња севнула, и боље својим облапорнимочимазагледао, било је то питање деФинитивно решено. По ручку пљусак лијаше као из кабла, а како није био радан дан, то је све живо заболо главе у јастуке, и спавало. У оно је време свака боља кућа имала црвене чохане јастуке на миндерлуку, а у сред црвенога поља Соломуново слово од жутог или плавог гајтана. Многима, који јаче спавају, удуби се по један део тога слова у образ који је на њему лежао, алп је стари казначеј овога пута тако дубоко спавао, да сте му на десном набреклом образу могли те вечери вндети цело целцато Соломопово слово. Жене су увек предузимљивијега духа. особито кад се тнче села, на ком се говорљивим језицима даде најбоља прилика да се мало прогпмнастикују. Ма да је лио пљусак читав сат, ма да је после тога пепрестано киша росила, ма да се већ у велике и раскаљало по улицама, које у оно време већином не беху ни калдрмисане, опет је госпођа казначејевица једва жива сачекала да на зидном сату куцне два, па одмах у махалу, право на честитање новој госпођи капетаници. Док је госпођа казначејевица на ггоселу, од куда се обично госпе врло позно враћају, казначеј Сима спава дубоке сне, покривен старим џубетом, а на глави још старији тунески Фес. Само је скинуо свој дебели вунени појас, и велики џепни сат, заједно са кутијом^и ланпем од црвеног свиленог гајтана, што га је још у младости купио од неког Арнаутина, казаса.