Отаџбина

ДВАДЕСЕТ ШЕСТИ

издавања плате. Од ревности казначејске очекује се да се тога дана, или још најдаље двадесет седмога, измире све нлате месном чиновништву." Овај закључак, иосле неколиких незнатних иримедаба, буде усвојен, и тако двадесет шести све до данас остаде велик и светао дан, светлим лицем ступајући напред и непоколебљивом енергијом сузбијајући двадесет пети, двадесет четврти, трећи, други, па чак и први, који се тако дрско отимљу о славу и власт. Можда би господа казначеји, с погледом на данашње доба уставно и парламентарно, сишли са двадесет шестог чак и на двадесети ; можда би пристали , да се пријатељима министара и партајских вођа издаду плате још у првој десетини свакога месеца. Велимо: «можда." Јер ко зна како би господа ову важну ствар расправила и утврдила, да се је успело још који пут искупити већину земаљских казначеја у гостионици код Девет Југовића, на Сави. Али, како се то ни до данас није могло постићи, то и данас већина државних каса отвара своја златна материнска недра двадесет шестога. Али да ова дванаестозарна слава не би размазила и занела чиновнички род, то су доцнији новчани оци решили и закључили, да истих дана славе падају : иост одбијања плате за порезу ; поот одбијања плате за проценат на радњу; пост обустављања четвртине, па чак и половине плате за дугове; иост примања раније аконтованих и давно потрошених сума у хартијама, којих се вредност не налази ни при месној штедионици, а камо ли при којој поузданој јевропској банци нотирана. Најзад пада, у преступним месецима, и пост, одбијање плате у име дисплинарне казне за кривице у чиновничкој дужности.