Отаџбина

МИС.Ш Ц САЊАРПЈЕ

37

— А Воја ти је у вољи? — Као и теби. — Онда да нам је сретан зет ... Сутра рано зови Воју нека нанише: оставку. — Пи ! узвикну убезекнут казначеј и пљесну се руком по челу.... Бадава, и ми смо мудри , али сте и ви жене лукаве.... Сад сам слободан.... Одмах оставку на проклету службу, а после, вољ' му са Селеном бакалисати или опет жмурнути па у старо јато, у чиновнике. Сутра на вече дође Воја, писар у оставци, с неколико својих пријатеља. Кад изведоше Селену, дрхтала је као прут, али је ипак бида тако лепа, мудра и стасита, као што ћете ретко данас видети таку поносну и узвишену српску девојку и у најодличнијим породицама српским. 28 јуна, 1883.

МИСЛИ И САЊАРИЈЕ

I, Преко плоча и гробова људн , Тавна прошлост што их т])авом скрива, Млади путник са трепетом блудп, И будућност у заносу снива. Сова хуче Са гробова тавни, Благи ветрић образе му хлади, И губи се у питоме равни, Мирни ратар где колебу гради. Знак живота у околу широм , Не трепери на обзорју плавом, Где гробови почивају с миром', Под бршљаном и високом травом.