Отаџбина

МИСЛИ И САЊАРИЈЕ

39

Само луча у њезиној руци, Прскајући светли се у мраку. Јато сова, испред л^че сјајне, С модрим димом у поноћ се скрива, А на челу луталице бајне, Мир небески трепти и почива. .Та сам вечна !.... На невиним груд'ма, Векове сам неговала тавне, И милином, међу слабим људ'ма, Мпрно бродим од искони давне. Цвет умире на пољани јада, Дух се враКа источнику своме, Али љубав бесконачно влада, И све живи оснажено њоме. Над колевком невиности миле, Ја се јављам у облику мајке, И милином, из прошлости било, Тајанствене повторавам бајке. У прозорје, кад зорице крило, Магловито нија се у тами, Младом створу, к'о пролеће мило, Веш'е плетем од ружица сами ! И весело са песмом се крећем, Пут вечности загрљена с њиме , И он сретан и окићен цвећем, Прво моје изговара име. А кад сумња у сновима младим, На познање подигне се љута, Ја му чело забринуто хладим, И буктињом указујем пута. Ја сам вечна ! Као звук зеФира, С њим се губим, нестајем и скривам, II над хумком вечности и мира, Ја му чемпрес сузама заливам !