Отаџбина

ДВАДЕСЕТ ШЕСТН

5

донео слу-га, који је у вароши прплично познаг и као разносилац депеша. Ко ће кога да ослови — чека благајник, чека телеграФиста. Најзад ће, с резигнацијом, отворити говор стари окружни благајннк. — Море, брате и пријатељу, имам ти муку. — Да МЈжете да примите и моју, па бисте их имали две, додаде на то суморни телеграФиста. — Твоја је мука друга мука, али моја, господине и брате, ни лећи ни сести. Како тако до последњега, али кад ми се натушти тредесети , онда просто да се бега у гору Ето ти још пре зоре господина „началника"; избројим му све сув дукат и небушен цванцик; о обрће га, о гледа га , о бије га о мраморну плочу , да ми се већ иросто смркне пред очима — отворим прозоре да ме капља не згоди. Кад оде начелник, ето оног помоћника који је одавна зрео и презрео за пензију — баш и то правитељство, а Бог ми јест, не ће увек право! дода мало тише благајник, па брзо повукну неколико великих димова, и гакашља се мало гласније, да би тако забашурио опасни еФекат оваког опозицонога „нримјечанија". ТелеграФиста ћути и мисли на Главну Контролу и њззине богатоиздашпе примодбе; али половину једнога уха посвећује и своме, макар данас и немилом госту. — Па и она помоћничина почне да мп се „началнич продужиће стари благајник по малој почивци, ... шголиовај дукат тако тупо звони, а? па њиме о плочу, један пут, два пут , три пут.. . Као даг не бије по оном к 1мен_у, већ по овом моме ћелавоме темену.... А где бога ти нађе овај цванцик без чарка, а? Па ова рубља — као да су је говеда лизала, а?. .. Лизнп ]е мало, можда је од соли ! И ја, знате, њему; јер ми већ преврши. Он одмах тужбу началнику, па се после терамо чак до попечитеља. — Није лако данас бити чиновник, промрмљаће замишљени телеграФиста.