Отаџбина

4

ДВАДЕСЕТ ШЕСТИ

бо.ље ходе. и Што се нас тиче, ^мп смо овде са свим нспартаични, и држимо да немају или имају право и једни и други. (( Шта да се чини ?" хукну једног празничног јутра. један стари окружни благајник, па пре него ће отићи у чиновничку каФану, уврати се мало у телеграФ. Окружна је варош била малена, управо и није била окружна, нега крстатна; јер је свега имала две улице, које се по срединама својим секу. У тако маленом месту и телеграФска је штација дневна. а у шгацпјама с дневном службом само је један телеграФиста. С овим телеграФистом, којн је прво био глумац, па учитељ, па приватан адвокат т наш стари благајник имађаше обичај продиспутати се. Обично би препирку завршили : благајнин: к друго је цифра, а друго је жица; да није циФра тежа. не бих ја имао већу плату од тебе"; телеграфиста: (( А ја жицом куд год хоћу — отворен ми цео свет. ! в — (( Е, мој брајко, да ти можеш куд код хоћеш, ти би се већ одавна одвезао у Београд. а не бисмо се већ десет година обртали у овоме селу." Овога јутра беше телеграФиста мало помучан. Намрштио се, па ћути као небо ггред кишу. А није ни чудо Ноћас је имао тако лсп сан, да је, облачећи се, иевао недељне тропаре, а кад је ушао у канцеларију: застао дебело писмо са једним од највећих државних печата. Кад је отворпо, имао је шта п видети : примедбе Главне Контроле на његове лаиске рачуне. Па нису примедбе као што су прнмедбе, него су му браћа рачуноиспитачи испипкали п протресли и најсакривеније рачунске^дамарице. Ћути телеграФиста, ћути окружни благајник; пуши телеграФиста, пушп окрулши благајник; срче каву благајник , срче је и телеграФпста. 1'азлика само у томе, што је телеграФиста ирипалио духан палидрвцем, а благајник на живом угљену, који му је из суоедне кухиње