Отаџбина

6

ДВАДЕСЕТ ШЕСТИ

— II није, господине и брате, и није; прихватиће стари казначеј; па секретар, па ћате, па она дерладија оздо из писарнице — Бога ми им се не може надавати. Час по ето их са хартијом. Бадава ја вичем, бадава се грдим с њима као Циганин — говорим , совјетујем, аја , нико главе не обрће. Па Бога ми и господин началник.... што, јест, јест.... много им иовлађује.... зар морају деца пушити дуван као ја и ти? Па може се и без Феса и без свилене кићанке, може богме, те још како може! Па зар баш мора и секретар имати оперважено џубе ? Па шта ће ћати онај сребрн ланац, па прстен, па на ђечерми срма са шаке.... Е не дам , брајко , аконто , па шта ћеш му сад! Идем, Бога ми. идем правце у Београд, па ћу пред самога Књаза : ево, господару, кључе па што год му знаш, ја,... ја више не могу. — Па онда да одете својој кући у село? — Волим ти, господине и брате , и ограду претресати, и вотњаке чистити, него ово више подносити. Је си ли слушао за турске зулуме? Е ово је, ни узми ни остави , зулум.... Кад прикупим све те проклете квите и квитице читава Фасцикула, оволика на! Па што имам једнога ћатицу, да вас Бог сачува и саклони: све се њему чини да је квитирао више , а примио мање. Триста ме знојева док доведемо на чисто, и истерам уљу на поље. Па и остале ћате.... та ко је још тражио људе међу ћатама ? Све то, брате, једно као друго: распуштено, неваљало, «не почитује те )) !.... У каФани не можеш од њих рзда добити. Па чак и у цркви.... да ми није стида од света и оног светог места, шта бих пута оног пупавог извршитеља у по звезде. Е стане вам та безобразничина поред мене раме у рамз; ја одмичи, а он се, баш видим навалице, примиче. Па би преда ме чак и за наФору т да га не одгурнем. Али сам му прошлога месеца и теслимио све саме излизане и бушене полуцванцике. Може их госпођи извршитељци о врат обесити.