Отаџбина

8

ДВА ДВАНЦИКА

шта је ту вуне ! (Истреса торбу.) Шта.. . шта,.. шта ! (Сви се пренвразе кад виде да је маховина.) Синђа (прсне у смех): Не рекох ли ја! Мара (пљеоне рукама): Маховина!.... (Тпхо Кићи.) Тако ти и треба! Кића (избечио се од чуда): Ао, побратиме, побратиме ! Синђа. (смејући се) : Ама велим ја да је превара !.... Ха, ха, ха!.... Дај да кажем и поии твоју трампу !.... Ха, ха, ха!.... (Оде у кућу.) VIII Мара и КиАа. Мара (Кићи који још стоји укочен од изненађвња): Аха ! Хоћеш да продајеш шишарке ! Не да ти ђаво да седиш с миром.... Што си тражио — то си нашао !.... Охо ! Баш волим ! Кића (љутито): И ти ми се светиш ? ! Мара: И треба да ти се светим!..,. Алал му верз што те превари! Кића : Молим те, Маро, окани ме се !.... Ао, Мићо, Мићо !.... (Чпсто не верујући себи, загледа маховину.) Јест — маховина ! Сама маховина ! Нема вуне ни добра кудељка !.... (Одмахне рукама.) Брука, превара ! Мара : Превара — да боме!.. . Видиш како не ваља варати ! А ти јуче упртио шишарке ... Кића: Е вала не марим !.... И он је добио шишарке ! Мара : Па шило за огњило !.... За то те је ваљда и тражио мало час.... КиИа.: А, зар је већ долазио ? Мара : Да боме. Заборавих да ти кажем.... Вели — има неки рачун с тобом. Свратиће се опет... Кића : 0, да хоће само доћи !.... Мене преварити — свога побратима !.... Мара : Ако, ако ! Бог му дао.... Хоћеш шишарке ! КиНа : Море, окани ме се !.... Шта си ме опет ти напала !.... Гледај свог посла!.. . Шта се то тебе тиче ? Мара : Бога ми — тиче ме се ! Ја јуче и јутрос премрех од страха, да ниси награјисао због твога ђаволства.... Моли бога, што си се на Мићу намерио. а ко зна шта би те још снашло ! (Оде у кућу мало љутита.) IX Кића, па Мића. Кића (корача л>ут) : Ао, Мићо .'... Ао, побратиме ! Ао, лоло ^едан! Мене ли нађе да превариш !... (Резонује.) Оно — и Мара има право!