Отаџбина

ДВА ЦВАНЦИКА

Који ме ђаво надари да носим шишарке?! Могао сам, што вели, и горе проћи.... (Плане.) Али опет — оиет ! Што да се блш ом нађе! Да је ко други — не бих толико ии марио. Али < јн , мој познаник, иобратим ! Е ТО ме једи !.... (Мало мириије, срезоновањвм.) Бог и душа — писам ишао навлаш на превару ! Мислио сам, док види шта је у мојој торби, да се мало насмејемо, па да му вратим његову вуну, или да му поштено платим колико буде право.... А оно гледај ти његова посла, шта ми је подметнуо !. . 0 , да га хоће враг нанети да МИ дође !... (Долааи Мића набурен.) Мића: Аха, ту ли си? (Корача.) Кипа: Јест — ту сам ! (Корача.) Мић а: Зар тако, а? Кипа: А ти тако! Шта је ово, а? (Покаже маховину.) Мићп: 11а маховина ! Зар не видиш ! КиГг а: Је ли то поштено. а ? Мићп: Нисам је ја метнуо у торбу заиста ? КиКа: Е ? Него ко ? МиГа: Деца подмегнула. Кића: »Деца подметнула ! с< Видиш, молим те !... Па добро , и мени су деца подметнула шишарке. МиГа: Ти лажеш ! Кип а: Охо, шта рече ти, море ? Мића: Рекох — лажеш ! КиГа: Лажеш ти ! МиГха: Ти си ишао на превару, ја — јок ! Кића: Ја сам ишао на шалу, а на превару — јок ! Мића: Чудим се, што ме онако салетео : »да трампимо, да трампимо«. .. а он нашао мене да превари ! КиГа : Чудим се што се онолико устеже: »не требају ми ораси, шта ће ми ораси«.... а он само тврди пазар ! МиГа: Мене онако обрукати ! КиГа : И ти си ми знанац, побратим ! МиГа : Вала, Кићо, неће ти то проћи тако о лако — бели! КиГа : Ехе ! А шта би ти хтео ? МиГа : Хоћу моју погодбу •- хоћу моја два цванцика ! КиГга: Какву погодбу?... Не дам ти ни паре ! МиГа : 0, даћеш — даћеш ! КиГа : Јок ја ! МиГа : Хоћеш — хоћеш ! КиГа : И ти хоћеш неку погодбу ?!... А знаш ли ти, да можеш за оваку варанцију отићи у хапс !