Отаџбина

ДВА ЦВАНЦИКА

11

Мића, : И побратима, цопо ! Јуче смо се и побратили — одеверио ме.... Кипа, (ушепртљено)-' Али и он је мене преварио.... Пои : Није он крив !... Момку су деца Вукоманова подметиула то у торбу.... Ми&а (брзо) : Тако је, попо ! КиЛа : Е, ко ће му веровати Поа : Верујем му ја — јер знам зацело; знао зам и јуче. (Мићи.) Стака ми казала. Тражилате по целом вашаришту.... (Кићи .Ј Ти ћеш, брајко, овоме момку лепо напунити пуну торбу ораха ; али преда мном — да. ја видим — па ћеш му дати. Он ће теби торбу вуне.... МиИа. (заинаћено): Јок, попо!... Мени не требају ораси.... КиКа (брзо) : А што си узео, кад ти не требају? Ми/г а (Кићи) •• Узео сам што си ме саврежио да трампимо, да ти учиним љубав као своме човеку; што ти је, велиш требала вуна. КиКа : Па си ми дао маховину !... Хвала ти — као брату ! Пои ( на Кићу): Опет он ! Мић а (попу): Ја, поно, нећу орахе!... Нити ћу му давати вуну.... Нека он мени да што смо погодили — два цванцика па мирна крајина! Кића (покаже оно мало вуне) : Зар за овај нрамен вуне два цванцика? Аја, не да Кића! Поп ЈКићи) : Шта не датн ? Море, даћеш !... ГЧедај ти њега ем учинио угурсузлук ем се још бацака !... Не велиш, хвала богу, што те човек не тужи, него дошао да се лепо намири с тобом ?... Зар си заборавио како си прошао лапе с оном чабрицом , што си је папунио иверјем а озго претрпао мало сиром ? Зар си заборавио како си награисао преклане, опет на вашару, кад си посио у торби мачка те продавао место жива зеца?... КиКа (збуњено) : Ама.... попо ... нисам хтео.,.. Пои : Шта ниси хтео ? Знам ја тебе добро ! Због твојих угурсузлука отишло је и мени неколико талира из џепа !... (Блажије) Што се, човече, једном не опаметиш ? Ниси ти, за бога, дете ! Како би ти момку подметао шишарке ?! КиК а: Али, очију ми, попо.... само од шале!. . Пои (пресудно) : Кад је од шале, а ти, синко, плати шалу I Па од јако памет у главу !... Кад човек неће да му подмириш орахе, него тражи погодбу — ти му подај два цванцика , па ћути !... (Окрене се Мићц.) Ја мислим да је тако право и тако вам пресуђујем. Мић а : Хвала ти, попо ! И јест право ! Кића (јогунасто): Али ја не могу... ја немам пара...