Отаџбина

12

ДВА ЦВАНЦИКА

Пои: Ако немаш сад — даћеш му други пут. Причекаће те човек.... Хоћеш, Мићо ? Мић а : Хоћу, попо, само нек се одржи погодба ! Пои: Тако !. . Срамота је да се свађате. Своји сте људи, познаници, пријатељи, побратими. (Кићи.) Ето човек ће ти бити и девер. (Обојици.Ј А сад — хајде пољубите се ! Мића.: Па не браним.... можемо.... Кипа: Оно — најпосле.... кад попо каже.... Пои ; Де, де — пољубите се ! (Састави их тв св пољубе.) Тако !.... Нек је са срећом и с миром да бог да ! Мића (полако Кићи ): Кад ћеш ми, побратиме дати два иванцика? Кића (полако Мићн) : Воже здравље — даћу ти ! (За се.) Е баш му за инат не дам ! Пои (добре воље) : Видите , децо, како је то лепше живети у љубави, него гложити се и свађати ! Ви ће те временом, ако будете устаоци, бити своји људи. .. домаћини.... (Тргне се.) Ехе, шта је сад?! (Бахне с десна Вилимап са штапом као бесан ; за н>им трчи Кенда.) XI Вилиман, Кенда и иређашњи. % Вилиман: Камо лола?! (Спази Мићу.) Аха — ту ли си! (Полети на њ.1 Кенда (задржава га) : Не, Вилимане, да од бога нађеш ! Пои (зачуђено) : Вилимане - човече ! МиИа (пред љега) •' Шта хоћеш ги, газда, од мене ?! (Кића готов да заклони Мићу.) Вилиман (цичи) : Јесам ли ја теби јуче казао, да се не врзеш око моје куће ? Шта си тражио отоич на мојим вратницама? (Хоћ да полети на н.; Кенда га вуче за рукав.) Пои : Али, Вилимане ! МиКа : Окани се ти мене, човече ! Вилиман (лупа бесно штап у земљу) : Питам ја тебе шта пристајеш за оном девојком. а ? Мића (храбро) : Мени је слободно ићи друмом. .. Слободно ми је разговарати са сваким, ко хоће да се разговара са мном. .. Вилиман: Знаш ли ти, да ћу те сад.... (Замахне штапом.) Пои (полети м -зм' њих) ; Не, човече ! Шта ти је ?! Кенда (вуче Вилимана): Вилимане, прођи се! Кића (заклаља Мићу) : Шта ти је он крив ?! Вилиман : Ја знам — шта ми је крив !... (Цикне) : Хоћу да убијем лолу ! (Хоће да кидише на Мићу; истрче из куће Синђа и Мара, упропашћене .)