Отаџбина

ИјР??. - ' " ДВА Ц1ЈАНЦИКА 31 III КиТга и Мића.. МиКа : Ала загребоше ! Кип а : Море, нека их носи ђаво ! Мића : Није вајде , побратиме , баш се мало уплаших - кад видех да их је шесторица ... Али жив се охладих кад онај рече, да ти секу главу ! Кића : Ти се жив охлади.... а шта велиш мени, побратиме! Мића : Бејах запео пиштољ, да опалим на онога што замахну — па што бог да.... У том ти подвикну.... Кића. : И хвала богу — добро би ! Мића (смејући ое 1 : Вала и мене си поплашио — колико си дрекнуо! КиКа : Море, дрекнуо би и ти да ти се наднео оштар нож за врат ! (Спази ствари-) Ене де ! Па они, болан, оставили све ! (Смеје се.) МиТха • Зар и паре ? (Загледа.) Кића (загледа) : И иаре !... Ама све на гомилама — како су поделили ! (Смеје се.) Е јесмо их добро поплашили. није вајде! МиИа : Хајде да покупимо па да посимо кмету. Кића : Вала — хајде.! (Купе паре.) Мићи : Наша заседа опет изиђе на добро, а ? КиИа. : А ја ! Што је главно — ми ухватисмо ... а они тамо нек хва!тају остало ! (Вроји паре.) Колико је у тебе ? МиТ.а : Осамдесет.... А у тебе ? Кића : (Једамдесет.... Управо тако. Сто и педесет дуката. Леп новац ! Како се сија и у мраку ! (Купе ствари.) Гуњ — тозлуке.... Мића : Џемадан — нож ! (Смејући се.) Е где те хоћаше заклати онај лола ! КиТга (смејући ое) : Бога ми — у длаку се мимоиђе !... (Разгледа да ли је све покупљено.) Чини ми се — нема више ? (Меће ствари под пазухо.) Мића (разгледајући) : Нема ! (Меће ствари под пазухо-; Ала ће се Вукоман обрадовати! КиТа : А Вилиман — како ће се тек он обрадовати ! МиТга. : И не радовао се, кад му се врати оволика похара!.... КиТа : Чујеш, побратиме ! Да ми њега сад лепо уценимо нека ти да Сару.... а? МиК а : Узећу ја њу и без уцене.... Доста ће бити, ако нам да добру напојницу. КиТга : То већ мора дати — не може га обићи !... Брате , и заслужили смо ! (Звецка парама.) Шта велиш , побратиме , да је ово сад иешто наше, а ?