Отаџбина

ДВА ЦВАНЦИКА

нек с нашим пандурима отерају ове у среску кућу. (кмег пришане Мацану.1 А сад, браћо, хајдмо свак својој кући — да се мало одморимо ! ,Хоће да пође.) Вукоман (задржава га)-' Мо.шм те, господине, само једну реч.... (Окрене ое Вилиману.) Па, брат Вилимане, знаш с^д ли ко те је похарао? Јесам ли ја њихов јатак? Јесам ли их подговарао, а? Реци слсбодно овде пред народом ! Вилиман (шепртљећи): Ама, брат Вукомане, ја не велим — не дај. боже ! Оно и ако смо се који пут споречкали као људи — иикад ми није било криво на те..., (Вукоман се смеши.) Ето жива попе — свакад сам говорио да си човек на свом месту.... То вала кажем и сад ! Вуком н (смешећи се): Е то сам хтео да чујем из твојих уста ■овде пред људма !.... А сад можемо ићи. Хајдмо, госиодине ! Хајде, поио ! Пои (задржава их): Аја, не можемо још ићи ! (Покаже на Мићу и Кићу.) Ови су људи највише заслужили. Није право да оду празне руке. Сви : Тако је ! Вилиман: Па нећу ја њих заборавити. Нека стоји сутра. Поп : Аја! Напојница се не дугује.... Ја имам тебе још много да прекорсм ! ... Немој да си циција ! Вилиман ( да је Кићи паре): Ево теби, Кићо..., и хвала ти ! КиКа : А мом пооратиму ? (Видиман се намргоди.) 11ои : Немој се мрштити, Вилимане ! И Мића је заслужио добру напојницу.... (Омешећи се.) Оно ја бих знао шта он најволи еамо да ти ниси тврдоглав. Сви га ето знамо, да је момак честит, вредан, ноштеи.... Вукоман : И јест, бога ми ! Пои : Ја не знам што си се ти изузео на њега ?.... Што деци сметаш — кад се тако воле и пазе ? (Сара обара очи.) Подај девојку за тог момка, па да са срећом — чинимо ово дана и мало весеља (Омешећи се ) Оно — ми те не би морали баш много ни молити.... Алисвакадје боље проћи с миром и на леп начин.... Је ли, браћо? Сви : Јес-т ! Тако је ! Вч.шман (као преко воље): Па не браним — нека га носи белај а с њом! (Покаже Сару.) Ето му је ! Нек је води, само нека од мене ништа не тражи.... (Мића радостан приђе Оари.) Вукоман : И неће — не бој се ! Поа ! радостан): Е тако ваља ! Мир и љубав !..,. Хвала богу зликовцо похватасмо. похару нађосмо.... Ови су људи награђени по заслузи.... Све је добро и у свом реду ! з-