Отаџбина

ЂЕ ^ ' БЕ0ГР4Д *> ШКА 6 Е10 V! С ДВА ЦВАНЦИКЛ ШАИА У ЧЕТИРИ ЧИНА написао МИЛОВАН Ђ. ГЛИШИИ (свршетак) ДРУГИ ЧИИ У Петњици. Код попа. Сутра дан. Јутро. Пред кућом. I Кенда и Синђа., изађу из нуће Синђа (чудећи се): 0, сестро, шта ми рече!... Баш улазио и У кућу? Кенда: Јест!.... Видио га кум Стојан. Викнуо на њега: »шта тражиш, море, ту ! сс А он ти, веди, утече доле низ коров ... Синђа : Да није, болан, што однео ?! Кенда: Не знам!.... Све смо разгледали, па чини ми се није ништа дарнуо.... Али Вилиман хоћо све живо да метне у топ! Чим дође синоћ с оног проклетог вашара , осу викати на јадну Сару: „И овака си и, тамо она, — онака си ! И пребићу те, ако те још једном видим да реч проговориш с оним голавером из Клинаца !....« Синђа : 0, бог с нама ! Кенда : Таман он тако грди, кад ето ти, на накост, кума Стојана те каза да је неко тумарао по кући.... Онда ти се, моја пошо, Вилиман разгоропади! Три ста чуда на јадну девојку! »Што, вели, није чувала кућу, него тумара по вашару и састаје се с којекаким лолама! к А овамо — она веселница и није хтела да иде, него је он сам повео.... Па што праска на кмета — да бог сачува ! Синђа : Зар на Вукомана ? Отацбииа xv. 57 1