Отаџбина

2

ДВА ЦВАНЦИКА

Кенда : А ја!.... (Поверљиво.) Прети да ће га тужити капетану, начелпику, суду.... Ићи ће, вели, у Београд — начиниће му да га 0К УЈУ У гвожђе.... Ако му баш ништа не могне, — он ће га, вели, убити ! Синђа.: Ух, боже ме сачувај ! А што ? Кенда: Не знам, очију ми !.... Каже, Вукоман је крив, што се од неко доба врзмају толики лопови око ових села.... Али неће то бити, него он ти се лепо изеде што је Вукоман кмет. Говорила сам му и говорила: »Море, човече, и боље што ниси ! Мање ти је бриге !....« Аја, не можеш ти њему доказати !... (Хоће да пође.) Баш те молим, пошо, реци попи нека га мало утишка и ублажи. Бог му дао здравље — попо уме некако помирити и најгоре душмане !... Синђа: Хоћу, Кенда, све ћу му казати ! Кенда: А куд је. велиш, отишао ? Синђа: У Клинце ... Оде Јутрос зором — да чита некоме молитву.... Надам се и он ће сад доћи.... Могла би га, ако хоћеш, и причекати.... Кенда: Немам ти кад, моја пошо !.... Кућа ми остала сама. Сара оде на воду.... Синоћ ти јадница није ни вечерала Кад онај горопадник диже вику, она побеже у вајат.... Сву ноћ није оком тренула. Јутрос плаче као киша и вели ми : »Ја ћу, тето, побећи у свет ! к Синђа : Јадница ! Кенда : Па се бојим, доћи ће девојци виле очима, те ће тумарнути куд, па куд ће после наша брука ! Ми и онако немамо деце, па ти је волим, сестро , као своју кћер.... За то и допадох часом овде до вас, да замолим попу... Очију ти, пошо, кажи му све што сам те молила. (Одлази.) Синђа (за њом) : Ама немај бриге , као да си му ти казала ! (Оде за Кендом да је иопрати. Мала пауза. Долазе с лева испод куће Мара н Оара с воде.) II Мара и Сара Сара (невесело): Благо теби, Маро, кад си се намерила на овако душевне људе, па те пазе и држе као мало воде на длану А ја несретница.... Ма/а (весело): Ене де ! А што си несретница?! Ако је Вилиман и навикнуо мало на тебе — навикнуо, па ништа !.... Чудна ми чуда !.. . Док га прође та луда уја — опет ће се одобровољити.