Отаџбина

636

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

положају постара. да радом ван школе накнади оно, што му школа не даје ? Које чудо, ако се многи, спремни и заузетни за народну просвету, с временом свикне, да једним оком гледа на школу, која га тако хрђаво награђује, и да бега из ње, како му се иојави прва прилика ? ! *) У нашој школи, од како је, владала је нека нагла, нездрава Флуктуација, а та не беше ни мало подесна, да улије у сељаку поверење према шкоии, а поштовање према наставнику,—две ствари, без којих се не може замислити прогрес у аастави. Данас је народни учитељ материјално изједначен с осталим чиновницима, па ако се, поред стручне спреме у школи, снабде и моралном потпором његове школске власти, могли би се надати бољим резултатима у народној настави. Слаба, или боље никаква писменост нашег женскога на селу, грешка је школских надлештава. Наше је женско занемарено у кући, у друштву, па нам се чињаше дозвољепо, да то буде и у школи. Ова је погрешка од од недогледног ношаја ! Ако се основа писмености пожале у школи, л>убав према књизи гаји се на дому. Мати је прва и природна наставница своме чеду, и ако се она с одраслим ђачетом својим маша књиге, дете ће да чини то исто ; чини ће радо с тога, што налази у њојзи ослонца за свој самосталан рад на књизи, што га у школи нема и не може имати. Кад узмемо у обзир, да се у сељачкој куКи лакше одваја женско за школу но му шко; да се наш женски нодмладак бистрином ни мало не разликује од мушкога, то морамо с писцем заједно сажалити, што су наши радини около просвете толико занемарили женску наставу у народу. И ако се наше женско на селу у иољскоме раду једначи с мушким, и ако је иза рада на дому чека трудан посао домаћице и матере. ипак ће јој претећи мало времена и за књигу, ако само нађе у њојзи оно што тражи. Писменосг матере основа је писмености народне : школа треба да буде поприште знања и добрих нрави. Другде се деца играјући уче читању, писању и рачуну, али се уче онде, где је мати вична тој играчки. У нас се за тај посао *) Неколико бољих учитеља нагаих одоше у пореске надзорнике, Д војица ми искрено иризнадоше, да им је жао за школои, али да су моРали зарад обезбеђења своЈе породице иступити из ље