Отаџбина
КЊИЖЕВНИ НРЕГЛЕД
637
нижу читаве године, троше се големе суме, и на крају шта бива ? Оно мало писмености, што је ђак изнесе из школе, брзо ће да учма крај неиисмене матере. Најзад големом помору наше школске деце криве су саме општине. С пуним правом руга се писац нашој престолници, центруму наше интелигенције. Овде као и на селу деца се зарад сигних интереса згрћу (у гдешто скупе) чатрље, или гоне да пешаче сахат хода до школе; гоњени по вас дан од школе до куће, од куће до школе, не имајући довољно времена, ако не да се спреме за школу, то бар да на миру сваре оно мало хране, што су покусали; из хладноће у ирегрејану школу, из школе нрегрејани на кишу и ветар — како и може одолети дечији Живот тим снажним нанастима, па све и да није у школи она тиха нанаст, што се зове недовољна кубација чиста ваздуха. На селу се бар рђави прозори старају за вентилацију, у вароши се нико за њу не стара, Ужасно је слушати, шта вели наш статисгичар о томе ! Од сто деце оставе школу ио варошима 25, а но селима 48 због болести, а умиру од сто 9, по селима и варошима наједнако, што сведочи, да ееоска деца, будући јача, лакше одолевају напасти, што школа товари на њих .... које чудо ако се сељак упиње да ослободи своје дете од школе, која му тако мало даје, а тако много узима, и можемо ли према томе очекивати од оваквога унутарњега стања наше основне школе боље резултате но што их имамо? Бројеви нам јасно казу1 *у какви беху до сад тирезултати; они ће нам и у будуће рећи, какви су, само ако их срчано запитамо, као што је то чинио г. К. Друго је питање шта се све из тог резултата може да изведе. То је остављено аналистичком духу пишчевом, и ако г. К. у томе извођењу иде даље, но што га бројеви овлашћују, то чини јамачно у жељи, да што пре потисне нашу јавну наставу на боље. Из оно мало статист. иодатака наше велике школе, не би сваки могао извести, што изводи г. К. — Недовољан број проФесора не може бити узрок што већина великошколаца не полаже испит на време, а још мање може бити узрок недовољна епрема проФесора, почем ови у одређеио време свршују своје предмете, и могу пре-а-после испита-