Отаџбина

КЊИЖЕВНИ НРЕГЛЕД

ти оно што су предавали. Да су ти исиити „декретовање незнања и неспособности" дозволиће ми писац да посумњам, док год видим у ђацима те школе мисленике, као што је и сам. Ко из те школе изађе без сгручне спреме, томе ће мучно помоћи неколико семестара на севсрној или занадној академији каквој. — Из, свега што је г. К. рекао о великој школи, не може читалац а да не назре неку анимозност према томе заводу. Далеко од тога, да уздижем велику школу, каква је сада, не устежем се рећи да у њојзи има више проФесора спремних за сгручну ноуку, но што је „прстију на једиој руци." 0 томе би могла уверити нисца статистика рада тих људи-. Да се академски проФесори пењу на земаљску управу, то бива свугде, али да они „дангубећи" могу ,.да изнесу на вид к своје способности за министарске столице" — то би могао уступити тек онда, кад би за основу узео погрешно мњење пишчево, да је„министарска сголица у каријери не.рада, код нас једина виша позиција." У онће мени је ова,ј тон академског разлагања необичан, и нс могу да га разјасним, па ни оном патриотском зебњом не, коју сам поменуо мало пре. Још горе је у оцени г. К. прошла војна академија, и ако о њојзи нема у књизи никаквих статистичких нодатака. По њему је она крива Јавору, Ђунису и Сливници. Тешка оптужба, у оцену које не може се упуштати проста критичарска иамет! Слушао сам, истина, далеко од Србије/ а од страних стручњака, похвалне речи о нашој војсци, што је у првоме рату и толико могла да одоле сили читаве отоманске армије ; био сам очевидац сливничког неуспеха нашег, и слуи ао разна резоновања о узроцима тога неуспеха, -— али не чух никога, ни Србина ни странца, да окриви за њ „стручпо образиване потомке" наших историјских ероја, да су „на најгрознији начин окаљали њихово светло оружје." — Успех или неуспех војне није свакад мерило војпичке способности, него срества , којима се постизава први. а трпи други, — и као што данас ни једном мисленом Талијану не пада на ум, да окриви официре зарад поразе код Масауе, која је посве наравна последица несразмерног вадмоћија противниковог, исто ће се и у нас „мислени л.уди" баш зарад сличних уз-