Отаџбина

16

Б У Л Ч К

узбуђену, али она утече у башту, да би то сакрила. II ваздан тога дана гледаше да буде сама. Није вајде , њој баш необично дође то што мати узимаше тако олако. Ашин-агиница , живећи у Београду, мешала се ваљада вишенего и која друга турска жена с каурским женама. Рођењем је била и сама Хришћанка , али је као сироче више својевољно него силом, као што би се то могло мислити према ондашњим приликама, пошла за Турчина. Била је лепа и разумиа, и мужу, који не хтеде поред ње такве да држи другпх жена, одана свим срдем и свом душом. Он је то видео п допуштао јој по коју слободицу, коју су други закраћнвали својим женама. Тако је могла ићи својим познаницама па и Хришћанкама у свако доба , кад је он био заузет својим трговачкпм пословима. У кућевне послове није се мешао никако, јер је брзо увидео, д» му је жена дорасла да сама водн кућу. Децу је брижљиво чувала и неговала као нежна мати. Све је то било за њега доста да је љубп и Поштује. На дому је било увек слоге, и за то је Ашинагиница и данас неутешна за таким мужем. II ово што учини сад са ћерком могло је бити само 1 тако, што је тако нређе живела. Алах нека јој опрости; цео живот јој је био пун горчине и патње , за то је и могла тако да се огрешп. Зулејка целе ноћи не склопи очпју. Хиљаде мисли стадоше јој се врзмати но главици, па и пак у све беше уплетен јучерањи необичнп догађај и гост. За њу беше то нешто са евим ново, и она осећаше да јој нешто, о чему дотле није имала ни појма, пало на грудп; нешто ново , што тамо још никад није било, сигало на срце па га буни н потреса; негато тако необично, загугаљиво, али и тако мило, тако слатко. Тако сачека и зору. Тек тада мало придрема, али је и у томе краткоме сну пратигае исте представе и исто осећање. Учини јој се да је близу ње; опет је држп за руку, гледа је право у очи, тако мило и значајно, и говори негато од чега она ни речи не разуме, па и пак тако радо слупга,