Отаџбина

медицину. Ова, да би могла проучити болесно човечије тело, мора најнре да изучава све функције живота у здравом телу; да би то могла, она мора да се послужи свима наукама о ирироди, она дакле обухвата целокупну васиону, и онај мали свет, који се зове човек. Услед тога, медицина данас даје сразмерно најшире и на.јтемељније сувремено образовање, а Србији треба што више синова са широком и темељном образованошћу. Осем тога лекарска уметност осигурава сваком своме трудбенику нристојан насуштни хлеб, не само у евојој отаџбини, него свугде где има живих људи. Са таквим хлебом лакше је бити карактер, а Србији треба много карактерних људи . . . Послушајте ме , децо, учите медицину!" И ми смо те послушали, учитељу драги. И кад уђосмо у величанствене храмове наука о природи, ми смо те по хиљаду пута благосиљали, и кад написасмо наше прве скромне прилоге науци, ми смо их посвећивали своме ирвом учитељу, теби МадпШсе, и кад уђосмо у практичан живот, кад стадосмо радити норед болесничке постеље и на јавној хигијени, кад превијасмо хиљадама срнских рањеника на бојиштима за слободу, за независност и за будућноет Србије, свагда смо се сећали да за божанско задовољство савесно учињене дужности, имамо теби да благодаримо. И, ако смо, ио самој обимности наше струке, имали срећу да урадимо што добро, са катедре у школама, или на важним администратнвним службама државним, или у самом законодавном телу Србије; ако смо стварали хуманитарна и културна удружења, ако смо што нривредили науци у опште, ако смо, удружени у лекарско друштво, ударили темељ бар српској медицинској