Отаџбина

552

ДОБРОВОЉАЦ

37. Те се иоћп Луци у сну старац јави: Шлем му је се сјајни блистао на глави, А облак му тамни покриваше чело; Лнце му је било као у јунака: На себи је им'о војводско одело, А у руци го мач, крвав до балчака. Тај му старац рече: »иди копај благо, А неће ти сада труд бити занаго! 38. Моја је се давна жеља испунила Над мојим се благом турска крв пролила. Ко је јунак био да је данас проспе, Нека моје благо као своје носи; Нек с њиме до среће и до силе доспе; Нек се с њим ко јунак дичи и поноси; Нека с њиме чини, што му жеља могне Нек с њиме и Воснп несретној помогне ! а 39. На то старца неста а зора зарудп, И Лука се трже и из'сна пробуди. Како је се диг'о оде Иви таки, Да му вес'о каже, шта му старац рек'о; Година му беше тили часак сваки, А мркла му нојца бескрајно далеко. Тешио се тиме, што ће Турци доћи, Те ће дан у борби п пуцању проћи. 40. Али стража јави, да Турака нема Нит се пушка види, нпт се топ припрема. Турцн ту ноћ беху у тајности стукли, Га побегли крадом од стида и срама, И топове тешке бсјаху одвукли У том им је ноћна помагала тама. Оставили беху само своје мртве, Орпске бојне пушке многобројне жртве. 41. Чим је ноћни покров преко горе пао, Луци је се иоглед на брежуљак дао, И чудан се призор испред њега створи: На брегу се пламен повисоко диже, К'о да нешто светли, к'о да нешто гори, Као да се ватра из земље подиже. II ,']ука се диже четовођп таки, Па пођоше одмах весели и лаки. 42. То гореше новци — тако народ каже II Лука сад виде, да народ не лаже. Чим дођоше на брег, ватра преста сјатп Они земљу таки копати почеше Морадоше најпре костур ископати, после три ћупа потешка изнеше.