Отаџбина

АНТРОПОЛОШКО -КРИМИНАЛИСТИЧКА ШКОЛА

557

вању злочина и то нарочито опих, који су се у поврату појављивали. Затим је развпо мисао, да се квантитативпо мерење злочина и казне може управљати само по оаасности (1;етећ1Ма) злочинца. Ова основа изведена из антрополошког проучавања "злочина даје се свестн на појам буду/ге оаасности, чија се величина изводи с једне стране из повреде правне сигурпости произведене злочином, а с друге из јачине, продужености или поновљеној иојави мотпва, који воде к злочину. На овој основи деле се злочинп (односно преступи) у следеће групе: 1) врло твшки злочини, који су по себи довољии да свог виновника преставе онште опасним, и чије се поновл.ење апсолутно мора онемогућити; 2) лаки ирестуаи, но које су извршнли преступници из навике и чије поновљење треба што већма отежати; 3) тешки злочини одн. арестуаи, чији се извршиоди не могу узети за злочпице из навике (окореле зликовце) и код којих не долази толико у обзир поврат, колико то да се аодражавање од стране других аредуиреди и 4) лаки истуаи, чији виновници нису такође никакви кривци у правом смислу речи, и где казна има да се употреби као покушај за поправку. Даље примењује ГароФало основу опасности злочина на општи део ц на више посебних одељака казненог права. У нрвом обзиру узима он за ублажавајуће околности— сагласно досадањем учењу хијерерхичну послушност, страх и претњу, као и младост и старост. Али он сс од осталих одваја у томе што неодољивој сили (Рогга 1Гге8181;Љ11е) неће, изузев спољну Физичку силу, никако да прида својс-тво олакшавајуће околности, већ сматра неопходно нужним осамљење онога, који унутрашњој сили није могао да се одупре. Ј ) Даље је мишљења, да покушај као и осујећен преступ ваља онако исто казнити као и извршено дело. Код појединих категорија преступа мисли ГароФало, да код младих, нарочито малолетних преступника, који би се преставили као лењивци, скитнице итд. каана треба да служи нарочито циду побољшања и да се врши у кратком но строго усамљеном затвору. Код извесних лакших преступа н. пр. простих крађа итд. алп чији су ви1 1 Да ове треба учинити сасма безопаеиим наводи он за пример иеког Гранди, којн се (до некле душевно болестан. — јтће-Ие) осећао узнемиреним од суседне деце, и којп је ову. да би се њнховог узнемнраваша ослободно, увлачио једно по једно у собицу иза дућаиа, где нх је затварао и следеће иоћн одмах живе у земљу закопавао. Он је на овај начнн лишио око десегоро деце жпвога, а све у нади, да 1\е иосле тога моћи мирно радити. Други опет један суманути удавио је свог ујака просто с тога, што му је досадко било, да гледа њвговс р:>зроке очи. ОагоЈа1о: 1,е 1уре сгЈшЈпе!, у Кеуие рћПоеорШ^не, год. XII. 220.