Отаџбина

558

антрополошко-криминалистичка школа

новници престунници из навике, треба последње затварати у казнвне заводе с принудним радом на неодређено време, дримењујући ирски систем. Отиуштање има да се изврши тек по доказаној поправљености, али у случају да се затвореник непоправљивим иоказке, не треба га никако у слободу ни пуштати. За најтеже злочине чао н. пр. за убиство с предумишљајем задржава и он смртну казну. Али има једна врста злочина и преступа, где казна нарочито има да спречи подражавање од стране других. Овде треба употребити затвор (с1е1;епмопеј или прогонство на дуже време. У ову групу спадају злочини извршени у јарости јн. пр. изазвапо убиство) телесна повреда у искључивој намери поруге, политички преступи, убиство из "непажње и злочини извршени у напитом стању. Добар зналац целокупне правне науке, Фери је у погледу казн. права обратио и сам нарочиту пажњу статистици. Ј ) Употребив педесетогодпшњу статистику Француске он је исправио многе погрешке у самом Ломброзовом делу. Фери дели све престуннике у иет редова и то на следећој оенови 1) преступинци душевно болесни (ра 7.7.1 о зегш ра221); 2) по природи неисправими (па(л тсогге§1ћШ(; 3) преступници из навике (аћШиаШ); 4) под утицајем страсти (рег ра8810пе) и 5) случајни ((!' оссазјопе). 2 ) За сваку од ових категорија требало би удесити нарочите казнене заводе, а тако исто требало би и понашање у овима према свакој класи нарочито удесити. Данас нема ни једног правника, који би толико радио на примени резултата нове школе на казнено право колико је то чинио Фери у своме делу «11,а теопа с1еп триШШШа е 1а пеегагшпе <3е1 1Љего агћИго« побија он разлоге, који су били изнети у корист тако зване наравствене слободе, па прелазећи к посматрању узрочног начела, које се како у Физиологији тако и у статистици потврдило, долази на порицање слободне воље. По метаФизичком схватању човек моше сасма произвољно имати добрих или рђавих жеља и по њима делати. Ако он избере да чини зло, онда је дужан подврћи се одговорности и казни. Против овог устаје Фери и доказује, да сви физиолошки опити, чињени до сад, упућују на неизбежнц закон нужности, коме се морају потчињавати и човечије жеље и поступци. Престава слободне воље или ]е само') Види његов изврсган рад 8и11а спттаШа т Ргапша, агтаП с1Ј зСаИзИса 1881. 1'о исто иемачки под иасловом : Оаз Уегћгесћеп 111 зетег Аћћап§-1§кеи уои с!ет јаћгејсћеп ТетрегаШг\уесћ8е1 у већ наведеиој листовој 218сћп11 1. §езатт1е б^гаЈтесМз^шззепзсћа!!;. год II. стр. 11—49. 1 8ш ћтШ {га (ИгНо репа1е ес! ап(;горо1од1а сгншпа1е, у Агсћјујо (11 рзјсћ. сптта1е 18^0. свеска I. и II.