Отаџбина

антрополошко-криминалнстичка школа

559

обмана, која јс последица незнања физичких, физиолошкпх и пспхолошких закона који условл.авају и нашу вољу, или пак двосмислени појам, при чему слобода за извршење какког дела није ништа друго до физичка слобода, т. ј. осудство сметња мишнћному извршењу вол.е, које се јавља у спољном свету. Али н ако је свако човечије дело неопходима и неизбежна последица узрочне везе, ипак сваки човек има сопствену Физичку и психичку нндивидуалност. Ова је производ среднне у којој жпви, различно условљена према неједнакпм односима времена н места. Баш "из те индивидуалноети и излази то, да се сваком човеку приписује у кривицу њим нзвршено казнимо дело као одблссак и последица његовог организма. Човек је машина — али с особитом конструкцијом. Као и друге машине он се налази у пуној зависности од средине и узрочне везе, али различно од ових он реагирује на спољашња дејства, а та реакција је — према индивидуалним особинама, времену, месту и комбинацијама које одатле произлазе — различна. Ако човек ради противно друштву и његовим интересима, друштво је у праву, па макар тај рад бпо и последица нужности, да се одупре таквој радњи; њему је шта више дужност да спречи њен иоврат. У пнтересу свог опстанка друштво мора казнпти; у том интересу оио »убија бесна пса, затвара у лудницу сишле с ума, а у казненн завод преступника.® Питање урачуњивости он своди на нормално стање разума и законитост мотива који радњу одређују. Узев ово у обзир има да се суди о различнпм околностима, које урачуњивост умањују или са свим унипггавају. У иоменутом статпстичком прегледу злочина у Француској (1825 — 78) и у другом једном свом спису') Фери потврђује врло слабо дејство казне у погледу на смањење злочина и први пут обележава оштро и потпуно различне Факторе преступничког Феномена (Гепотепо ситтозо) у антрополошком, физичком и друштвеном погледу. 2 ) Утицај разних момената (клима, времени одношаји, годпшља времена, насељеност, уиотреба алк. пића, земљорадња, занати, фи') 8ов1,1Уи1л репа11 агсМу. сН рмсШа1па 1 880. I. II. 2 ] в Шта може, велн он, учинити законодавка претња иротив друшг твенпх II козмичких преступних Фактора као што су обичаји, јавно мњеље, растење становнпштва.. . раса, к.шма, температура? Као законо средство казна може дејствовати, само против антрополошкпх и ннднвидалвих Фактора, и према томе само протнв случајних преступника с успехом управљена бити. Њеиом применом (н. пр. усамљеношћу у казн. заводу) не могу се уклопити органски или наслеђени Факгорн преступа. Све ово показује да се преступ и казна крећу у сасма издвојеним круговима, и да последња не уклањајући узроке, који преступе стварају, не може ни њихове последице отклонити.' 1 ОТАЏВИВА КЊ. XVIII СВ. 72 -ГА. 37