Отаџбина

500

антрополошко-криминалистичка школа

нансиско државно стање, политички одношајп, законодавство) на годишње — или више година обухватајуће — промене преставља нам он у целокупном преступништву или појединим врстама сасма јасно,. на граФпчким таблама. Из проучавања горе побројаних Факата нзводи Ферп закључке не само о слабом дејству досадањих казна, %ећ и о нужности других мера („ао&Цуии репаИ") којима би се могла заштититп јавна сигурност. Основане на физиолошким и психолошким законима, а у складу с верским, политичким и економним стањем даће ове мере најбоља средства, да се бар умали број преступа. О њиховом ансолутном спречењу или уништењу ни речи не може бити. Говорећи с правног и политичког гледишта о добрим и рђавим странама пороте 1 ) он наглашује противност у којој ова установа стоји с друштвеним законима, и наглашује, да ни једно друштвено уређење, које хоће да буде корисно и трајно, не може бити пренесено на просту законодавчеву вољу из једне земље у другу, већ се мора постепено развити из повесничкпх и етнолошких односа дотичнога народа. Порота не може ни с тога као што ваља вршити евоју дужност, што је само њено биће атак на поделу рада, која се данас на свим пољима неопходно нужном показала. На основу свега овога захтева он, ако не потпуно укинуће, оно бар коренит преображај данашње пороте. У дал>ем свом разлагању мисли он, да друштво у борби против преступништва нема толико да се брине о самом правосуђу, колико о казненој полицуји у најширем смислу те речи. И он је, као и многи иравници пре њега, тврдо убеђен, да казна не застраилује толико жестином колико својом неизбежношћу. III. Ми смо били у почетку намерни, да у овом одељку преставимо антропол. криминалистичку школу у осталих народа. Но како се она код Немаца 2 ) Руса 5 ) итд. развија поглавито на основима и *) Септ сгШсј ви11а е:јипа, 1880. — Довде скпциране мисли налазе се даље разрађене у његовнм до сад не поменутим делима: Мио\1 опгготШ (1е1 (1н'Но е с1е11а ргосес1ига репа1е. Друго пзд 1 884. 1л< зсио1а розШуа (11 сИгНо спт1!1а!е 188 3. босЈаНзто р81со1о§1со е|; 81а4Ја{1СО пе1 сНгПо сптта1е (у Аго1пу сН рзЈсћ. IV. 2.) даље: ЗосЈаИзто е спштаШа: арршШ. 18 8 3 итд. 2 ) Њен је главни и најревноснпји последовате.Б у Немачкој проФесор марбуршког свеучилишта Лист, са својим изванредно добро уређиваним, до сад већ помињатим листом ХеНзсћгШ тг <1>е §езатт4е 81:га1гесћ1;8 тоззепсћаН, који од 1881 гоиздаје (најпре у друштву с проФесором Доховим а сад с проФ. Лилијенталом из Цприха). Норед већ поменутих радова Ломброзових и Феријевих, ми овде чинимо читатеља пажљивнм још