Отаџбина

37*

АНТР0П0.10ШК0-КРИМННАЛИСТНЧКА ШК0.1А

561

по импулсима, који јој се дају из Италије и Француске, то ћемо се ми овде задржати још само на њеном развитку и данашњем стању у Француској,. Главнн њен преставник је овде проФесор на лијонском свеучилишту Љнасањ. 1 ) Он се у својим радовима не огранпчава на изучавању људских одн. човечијих преступа, већ своја испитивања простире и у област животињског света (што у осталом и Ломброзо у свом главном делу чини) тражећи у овоме одговора на многа питања у постојећем казн. праву. Ако код људи преступност завпси од патолошких и механичких промена организма н пспхомоторних центара као и анатомског строја, то ће тп узроци имати и код зкивотиња исте последице. После радова Пришера, Дарвина, Бихнера и других, данас готово никог више нема, који бн порицао сродствену везу између животиња и човека. Опити над животињским мозгом објашњују иам радње човечијег мозга и обратно. Он прелази у кратким потезима понашање појединих народа наспрам животиња су најстарије доба. По правним појмовима најстаријих народа сматране су животиње равноиравнима човеку, нарочнто у погледу преступности. Ти појавм су се у неколико одржали још п у средњем веку и тек их је метаФизика својим учењем о души могла мало по мало потиснути. Као год п роб сматра се и животиња у старих члановима породице; њено липсавање производи жалост а њени рђавн поступци казну. Када би у старом Египту липсало домаће псето, укућани би се бријали од жалости по целом телу. Један од старих атинских закона наређивао је, да нико нема права никаквој живона КгареНп, Пошћгозо ТЈото деНп^иеШе (год. V. стр. 669 — 680) као и на извештаје Гароа о Француској п Брузе о италијанској савременој казнено -правној књпжевности. 3 ) У месечном часопису Русское богатство (Мај—Јун 1 884) издожио је врло лепо правац ове школе М. Гребенш,иков1 у чланку (( Новиа теорш преступлешл и наказашл" а у иеколико и пре тога (Мај и Јуни 1 88 3) у чланку «Позитнвное изучешв права." 'Го исто је у мало опширнијем обиму учинио (исти лист. 1 886. Март н Апрпл) већ наведепи Л. МенчиковЂ, у чланку „УголовнаА антропологјл," Норед овога види и А. Аихачева. аНовкл рабогн вг области уголошгои статистики" (Журн. гражд. п уголовн. права 188 3. бр. 1.) ') Види његове радове: Магсће (1е 1а спт1паШ:е еп Ргапсе (1е 1825— 1880. Ие сптјие1 (ЈеуапЈ 1а вслепсе сопЈетрогаше (Еетое бсјеп1Ш^ие III. 8епе I. 675.) Ба спттаШе сотрагее (1ез уШез е! (Јез сатра^пев, Иуоп (Моп§г.п-Ки8ап<1) 1 882. Ое 1а сптЈааШе сћех 1ез апппаих, Иуоп (Воиг§-еоп) 18 82 птд. Поред тога издаје он од почетка прошле годпне у Лијону Иев агсШуен (1е 1' Ап1горо1о§-Је сптте11е, из кога је и чланак проф. Гаро а »бдноси казн, права и крпминалне соцнологпје 11 оштампаи (у преводу др. М. В. Васића) у (( Ираву>' год. II. стр. 356 — 305.