Отаџбина

588

наше гимназиле

11о и сама одлучна и вештачка постуиност није заступл.ена у садашњем наставном плану за гимназије. По тој поступностп најпре би ваљало говорнти о гласовима и њиховој модиФикацији, после о основама, за тим о облику и напослетку о склопу рсчи. Па и онда кад се узме поступност чисто психолошка, од познатијег ка непознатијем, опет данагањи распоред у наставном плану гимназиском не би одговарао ни овом начелу. Кад се језик изучава независно оз онога што речи и реченице означавају — онда је то изучавање по све апстрактно, па почели га с које нам драго стране. Са тога гледишта — са гледишта проучавања граматичког — деци је непознато, све вештачко, све одлучно. Па кад је тако, опет остаје да се држимо оне природне поступностп, која одговара природном развићу самог говора. Синтакса, наука о гласовима, наука о облицима и основима у једно стрпана и напослетку синтакса — то је садашњи расиоред граматнчке материје у наставном плану гимназиском. Да ту нема никаке ни унутарње природе ни спољне вештачке постуиносги, сувишно је и доказивати. Такав расиоред не само да не одговара практнчком изучпвању језика свога, но је још штетан и са тога што је ради изучавања једног туђег језика, који се почиње с првим разредом гимназије, неопходно нужно да се бар знају пре тога најглавнији називи свега граматпчког материјала из српске граматике. У наставн геограФској тако псто нема поступности и природности. Настава је тога предмета без невоље развучена у четири годпне, што је олабавило сусређеност материјала. Осим тога у настави географској врло је неприродно оцепљивање проучавања топског од физичког, и овог опет од политичког земљописа. Јер све то иде на расплинутост у проучавању, што је велика сметња за целокупно схватање. А шта да се рече о цеиању геометрије и геометриског цртања, а шта да се рече о томе, што је у први разред бачено неколико анатомских црта о човекову телу и тек се после у VII., у неку руку настављају? А шта да се рече о томе што геограФија не иде пред историјом, што се цепа хемија од минералогије, што геограФија пе иде упоредо са ботаником и зблогијом итд. Питања ова очекују одговора, који би по све премашио обим ове наше напомене, с тога се оставља или другима или другим приликама. IV. После унутрашње складности у настави гимназиској, имамо да напоменемо оно што чини битност завода, битност васгштања, блт-