Отаџбина

НЛШЕ ГИМНАЗИЈЕ

589

ност улоге сваког просветног рада — имамо да поменемо однос ученика и наставника, наставника и старешине завода. Или на краће, имамо да поменемо школски ред, школску диоциплину, у свима правцима, односно главног предмета свога, односно ученика, који се у заводу настављају. У овом односу наше гимназије стоје још понајгоре. Сем ретких изузетака наставници овпх завода немају никаквог појма о ма каквом васпитном начелу, о ма каквој вишој и широј задаћи просветног једног завода, као што је гимназија. Оскудица више научне дисциплине, самообразовања и саморада толпко се опажа у наших наставника средњих школа, да се они у брзо, кад оставе праг Велике Школе, изједначе са околином и падну у један исти дисциплински ниво са простим необразованим људма. Отуда је оно, што наставници гимназиски, сем реткнх изузетака, туже, из свег срца, за покојном батином, онако исто као старп сеоски кметови и други власници, којн су се кад год тим оруђем по волл1 служили. Отуда је оно, што неки од поклоника те прошле светиње у очајању своме прибегавају шамарању, које није батина, али по свошм последицама горе је од ње. Оскудица у појимању истинске задаће ма каког васпитног и просветног завода узрок је што таквп наставници средњих школа не воде никаквог рачуна о врло нежним и деликатним одношајима, који ваља да постоје међу наставницпма и ученицима. Отуда је напослетку несрећни удес што са немања виших научних и педагошких појмова некн од старешина гимназија колико је нама познато тако схватају своју задаћу, као да су ту само као адмпннстратори а не као душа, као начело, које ваља да прожима у заводу све, да даје тона свему, да креће стварима у заводу к идеалним цељима, које су му постављене; да предњачи наставннцима у свима старешинским и наставничкнм врлинама. Кад се још с превиђајем свега тога споји страсна каква партиска приврженост, или страх од неких наставника опет страсних партизана, — онда је то најжалоснија слика која се може икако замислити. Онда је ту могућност да се у заводу чини шта се хоће. Нарочито се та могућност показује онде где поједини своја права заснивају на каквим партиским основима. Непоштовање школских наређења и свега онога што би ваљало да служи као углед омладини, ту се онда сматра као врлина. А кад једном до тога дође, тешко онда и заводу и народу, који ће из тих завода добијати негда своје старешине!