Отаџбина

590

НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

Несрећан Факат овај износимо више с тога, не би ли се на њ обазрели наши реФорматори приликом реорганизације гимназија кад се буде VIII разред уводио. Јер смо уверени да за недаћу, коју поменусмо, нису криви ни сами наставници ни старешине, но њихови огрсничени појмови о науци у опште, и оскудица у сваком педагошком и наставничком знању. При преустројавању гимнази.је, чему неизбежно мора следовати преустројство Велике Школе — тој би се недаћи доскочило тиме, што би се они, који се спремају за наставнике и старешине завода-морали, упознати на широко с главним васпитним и наставним начелима. А како би се и на који начин све то постигло и уредило није, наше да овом приликом износимо. Само напомињемо, да је досадање уређење гимназије и велике школе, заједно с проФесорским испитима, донело оне плодове које смо поменули. V. Но и кад би се све удесило како захтева напредно здраво искуство и васпитна наука, опет би могло остати отворено питање, би ли било од свега тога какве користи, ако највиша школска управа не би вазда будним оком мотрила на све оно што се дешава у њеном подруч.ју. Јер и најбољи закони, и чајбоља уређења, и најбол.а спрема остану често црио слово на белој хартији, ако нема некога који ће се старати да се закони оа свим строго врше. Па и то није све. Још би се могло питати — ма да је у науци то питање једном за свагда решено — не би ли боље било, — кад већ по несрећи, многи наставници не умеју да настављају без батине, и кад бп по мншљењу неких од њих батина спасла Србију само да се уведе у школу и касарну, - питање је не би ли боље било да се батинање законом регулише, но да се остави кријумчарењу и изигравању 7 закона, што је веома опасно за све људске послове а нарочито за васиитно-просветне? Питање је ово управо од неоцењене важности, јер ништа нема горе на свету но кад сами они, који настављају друге, изигравају земаљске законе. У просветним заводима, као год и у најнеразвијенијих сеоских становника, чује се вапај за батином. Многи наставници напшх гимназија држе, да оу садањн школски закони и ако су доста строги — скројени за ндеалну децу, а не за децу каква су по природи, па према томе да се не могу ни вршити. Ученим људма и школској управи ваљало би испитати ову несрећну изјаву, па ако се нађе да је истинита, онда да се батинање законом регулише, а ако није тако, онда би кријумчаре ваљало строго казнити. За нас је необорив Факат да је природа детиња просеком така, да су и садањп закони сувише строги за њу, и да је сва кривица