Отаџбина
АНЛ КАРЕЊИИА
591
до наставника, до њихових погледа, рбиховог влспмтања итд. ако не могу без батине, нли шамарања, децом владати. На неке од наше браће из »прека« нарочито се ово може односити, јер онп држе да је срнски народ с оне стране Саве и Дунава питомији и бољи но с ове, с тога се са овдашњима не може ништа без батине! 1 ) Ето какве има проповедн и међу наставницима наших гимназија где се потквашава народна свест, слобода, родољубље итд! М. Мкловановић. Роман Лава Толстова (наставлк) IV Дарја Александровна, у капутићу, зачешљане, већ ретке, а некад лепе и густе косе — стајаше пред отвореним шифонером прибирајући ствари , тужна лица и као поплашено гледајући својим крупним очима. Чувши мужа где идо, она застаде, погледа на врата, узалуд се трудећи да изгледа строга н презрива. Она осећаше да га се бојп оа се бојаше и овога еастанка. Она покушаваше да учини нешго, што је у ова три дана већ десет пута узалуд покушавала, т. ј. да узме стварл своје и детнње и да оде својој матери. Па н сада је сама себи говорила како тако више не може остати, и како ма шта мора чннити да га казни, да га понизи, да му се ма колико осветн за сав бол и 'гугу што јој је нанео ; она говораше себи како хоће да га остави, а осећаше при том, да то нпје у стању да учини; јер се ипак ае могаше навикнути да га не сматра за с-вога мужа н да га не воли. Она га не могаше оставити, па се ипак вараше и прибираше ствари, као да би збиља хтела отићи. Угледав мужа, она узе тобож нешто претурати пошиФонеру, и погледа га, тек кад јој беше већ сасвим близу пришао. И ма да се усиљаваше да изгледа строга и одлучна, њено лии.е ипак издаваше тугу и забуну. — Доли, рече он тихо, н понизно. Веше погнуо главу да би изгледао погружеп и понпзан, па ипак на лицу му сс огледаше здравље и свежпна. Она га одмери брзим погледом од главе до пете. Ј ) Ово је ваљало упутити на праву адресу, а не на »неку браћу из прела к , јер миолимо, да ће ое по која прпоталица некадашњег ша<'ачког посланнка (у питању о батинама) наћи и код неке браће из „одаоде" . Нрим. РеФ огаџб1ша ењ, xviii. сз. 72 -га 89