Отаџбина

596

АНА КАРЕЊПНА

и остали званпчници устадоше поздрављајућп га љубазно и с поцЈтовањем. Степан Аркадијевић приђе брзо своме месту, рукова ое са члановима и седе. Шалећи се проговори неколико речи, управо колико је било потребно и даде се на носао. Нико није могао боље од Степана Аркадијевића погодмти ону границу слободе и службенога тона, те да заједгшчки рад буде доиста пријатан. Секретар приђе весело н с поштовањем, и отпоче оним Фамилијарно -либералним тоном, какав је завео Степан Аркаднјевић. — Добили смо извештај од пепзенске губерниске управе. Ево, ако је по вољи. — Дође лп већ! рече Степан Аркадијевић додирнув прстом акта. — Дакле, господо.... И посао отпоче. — Само кад би знали, помисли он, значајно спустив главу на страну, слушајући извештај, само кад би знали какав је пре пола сахата изгледао њихов старешина! И он се смејаше у себи док су му читали извештај. Радило се нопрекидно до два сахата. Потом је био одмор за доручак. Баш пре но што ће избити два сахата, отворише се наједанпут ве.шка стаклена врата, и пеко уђе. Сви чиновници што сеђаху под царевим ликом и под огледалом, једва дочекаше да мало одахну, и погледаше на врата; али момак што стајаше на вратима избаци с места тога човека на поље, и затвори вратаг за собом. П.ошто предмет би прочитан, устаде Степан Аркадијевић, протеже се, запа.ш цигару и оде у свој кабинет. За њим одоше и два његова друга, стари чиновник Никитин и камерјункер Гриневић. — Бићемо готови после доручка, рече Степан Аркадијевић. — Само ако се узмогне! одговори Никитин. — Али тај Фомин, мора да је неки неваљалац, рече Гриневић; говорећн о човеку, који се помињао у прочитаним актима. Степан Аркадијевић само се намршти, хотећи тиме да покаже како не треба давати свој суд у напред. — Ко је то био? упита момка. — Уђе иеко без пријаве, ваше превасходство, само тек што сам се осврнуо. Хтео је код вас. Кажем му ја лепо: чекај док изађу члаиови, па онда.... — А где је? — Сад баш штуче некуда. А све је ту био. Ха, ево га, рече момак, показујући неког снажног човека, широких плећа и коврџасте браде, који се хитро пењаше уз камене степенице, не скидајући шубаре с главе. Некакав мршави званичник што силазаше низ сте-