Отаџбина

АИА КАРЕЊИНА

599

— Ехе, па како ја видим, тп си опет у новој, консеративној фази, рече Стеиан Аркадијевић — У осталом о томе ћемо после. — Да, после. Но ја нарочито дођох до тебе, рече .Бовин зловољно погледајући руку Гриневићеву. Стеван Аркадијевић насмеши се једва приметно. — И ти си говорио, како никад нећеш обући европско одело ? рсче, погледајући капут, што му га је извесно сашио какав Француски кројач. Кажем ја. нова Фаза ! Љовмн поцрвене. И то не као што то бива код одраслих људи, једва приметно, него поцрвене као дете — осе1)а.]ући колико је смешан онако сметен, па у толико поцрвене још јаче, скоро да плаче. Необично изгледаше ово паметно, мушко лице са тако детињским изразом, и Облонски погледа на страну. — А где ћемо се наћи? Потребно је, врло потребно, да се разговорим с тобом, рече Љовин Облонски се тобож замисли. — Знаш шта : хајдмо на доручак код Гурина , и тамо ћемо се разговорити. У три сахата ја сам слободан. — Не могу, одговори Љовин размисливши се. Имам још посла. — Па лспо, онда да ручамо заједно. — Да ручамо ? Управо ја и немам шта много да ти говорим. Две три речи само. А после већ можемо ћаскати. — Е па онда кажп одмах, а већ за ручком ћемо продужити. — Ево шта је, рече Љовин : — у осталом ништа особито И он се чисто намргоди, да би сакрио своју забуну. — Шта раде Шчербацкн ? Све по старом ? Степан Аркадијевић знао је већ одавно, да је Љовин био заљубљен у његову свастнку Кити. Он се пасмеши једва приметно, и његове очи радосно синуше. — Ти рече две три речи само , а ја ти оиет на то не могу "одговорити у две три речи, јер... извнни за један час... У то уђе секретар, са Фамилијарним поштовањем, п са неком као и у свију секретара, скромном самосвести о надмоћности над својим шеФом. Он донесе нека акта, и тобож тражећи упуства, стаде објашњавати некаку заплетену ствар. Степан Аркадијевић и не саслушав, ласкаво се дотаче руке секретареве. — Не, не, урадите како сам ја казао, рече оп, трудећи се, да љубазношћу ублажи примедбе своје, — 1ако , молим вас , урадите Захаре Иикитићу. Збуњени секретар изађе. Љовин се међутим беше опоравио од своје забуне, и наслонив се на столицу, слушаше с неким подсмешљивим изразом, цео тај разговор. •