Отаџбина

књижевни преглед

675

мора зове се залив."- А ваљало је рећп: а кад један део воде зађе подалеко у копно и изгледа. виихе као засебан део зове се море; залив пак зове се она отока од мора или океана, која је дубоко зашла у копно, па не изглед а као заседна,.*- Јер по дефиницијама г. Карићевим море ваља да је увек веће од залива, а да је то погрешно довољно је да наведем, да се отока црног мора и ако мала зове азовско море, а отока атланског океана и ако већа зове бискајски залив; или жуто море је мање а бенгалски залив много већи и т. д. Ни деФиниција земљоуза (стр. 30) није добра и разумљива. У књизи се вели: »често, два повећа копна, везана су врло узаним између два мора притешњеним копном, и онда, тако узано копно,' зове се земљоуз«. Боље је казати: узано парче земље, које везује два копна зове се земљоуз. Даље неприродно је уз дефиницију земљоуза метута деФиниција канала, кад ту није било речи о мореузу. Код острва сендуичких ;отр. 32) ваљало је казати да се зову још и хавајска јер се по њима зове и држава на тим острвима. Тако исто код бахамскпх острва (стр. 33), да се зову и лукајивска; код залива Кабес да се зове и мала Сидра; залив мартабански зове се још и Пегу; није истина да се највеће острво међу филипинским острвима зове Луцом већ ,1уцон; острва лакадивска у индијским окејану г. Карић зове двојако. Тако на стр. 37 пише лакативски, а на 55 ликадивски! Иначе је овај део пажљиво и добро, за ученике I разреда, израђен. Најзад уз овај део иде и један сувпше кратак упоредни иреглед копна и воде, континената и њихових обала, а носле тога прелази се на б) висинску разграну копна. Овај и последњи део г. Карићевог »топског земљописа« још понајбоље су израђени и тако удешс-ни да потпунце одговарају намењеној цељи. У њима је унешено толико материјала колико је довољно за ученике I разреда, који ваља да се познаду више површно са копном н водом. Али се свакако мора гшсцу замернти што је тај исти материјал унео и у остале делове свога земљописа, дакле за ђаке III и IV разреда. Но о свему томе бнће говора кад пређем на остале делове овога дела. Дефиниција аланине (стр. 43ј доста је нејасна и тешко престављена. Није тачна ни дефиниција иревоја. Даље г. Карић у својој књизи не прави разлику између кланца, и клисуре нли ждрела, а то није све једно.