Отаџбина

676

КЊИЖЕВНИ ПРЕГ .1ЕД

Последњи дез г. Карићевог „топског земљописа," в) вода на копну, као што напред поменух, у главноме је добро израђен. Говорећи о водопађама (стр. 60) писац вели да водопађа има језерских и морских, а заборавио је да има и океанскнх; сем ако држи да је море и окејан једно исто. ДеФиниција пада хрђава је и неразумљива. Тамо се вели (стр. 60): »пад је разлика у висини двеју тачака једне реке, кад се упореди са њиховом долином«. Којих тачака?! Река Токантинс (стр. 64) није притока реке Марањона, већ атланског океана. Говорећи о Рио де ла Плати писац велн да она постаје од Паране и Парагваја (стр. 65), да после теку без имена до самога ушћа где нриме реку Уругвај, а то није истина; већ Парагвај утиче у Парану, тече даље под именом Паране, при ушћу прима Уругвај и тек после зове се Рио де ла Плата, дакле не тече без имена! 11нд (стр. 69) не утиче у перспјски залив, већ у арапско море, а у персијски залив утиче Тигар и Јеуфрат (Шат-ел-Араб). И уз овај део иде један компаративни преглед површине копна коме је ириродније место у осталим деловима г. Карићевог земљописа, а не у овоме делу коме је задатак да упозна ђаке са ириродним распоредом копна и воде на земљиној иовршини. Најзад уз овај део земљописа иде „извод из политичког земљописа«, коме никако место није било овде. Јер се у њему помишу државе, насеобине и т. д. а о свему томе ђаци немају ни иојма. С тога треба овај део г. Карић да избаци у даљим издањима свога »топског земљописа''. Прегледавши овако »топски земљопис® г. Карића, мишљења сам, да у главноме одговора својој цељи и само кад бц га г. Карић озбиљно допунио и апараеио он би био, без икаква приговора ваљана »ручна књига« за ученике I разреда наших средњих школа. А сад на завршетку ваља ми рећи коју о језику, тим пре што је ово књига од школског човека и за ученнке наших средњих завода. С правом се дакле има тражити да у њој не буде ннкаквих грешака у језику. Али у овом случају на жалост није тако! Пре свега стил је доста тежак, а многе деФиниције нејасне и тамие, од којих сам неке напред навео. Даље има обичних грешака српског језика, које се нарочито морају замерити проФесору. Тако пише: мороуз место мореуз ; земљоуз место земљеуз; подалеко, помање, поуже место по далеко, ао мање, ио уже; обићићемо место оби/м Лемо; средземно море место средоземно море; обски залив место оиски залив и т. д; даље незна који се придевп пишу великим