Отаџбина

512

ДОБРОВОЉАЦ

39. У њему је паре штедимиде тек'о; У њему је дућан с разбојима стек'о; У њему је, најзад, и мајстором пост'о И сада се вес'о хоће да ожени. Кај'о се, што беше тол'ко момком ост о Давно му је било време да се жени; Ал он оиет не хте ни сада да хити Рад је био Драгу добро измерити. 40. За то је о томе премишљао много, Како би јој кући одлазити мог'о. Хтеде, да је види у јутру, у вече; Хтеде, да је види, кад по кући ради; Хтеде, да је види уме ли да тече И часе је крај ње желео да слади: Хтео је да види, је л' у кући мила, К'о што је у колу међу светом била. 41. Најпосле се сети да Драгина мати Уме врло добро сукати и ткати, Те с п таки диже до њенога стана, Да упита бабу, хоће л' да му ради. Отиш о је био у јутру, за рана, Те матер и ћерку доста изненади; Но опет у соби све у реду нађе, Аш Драга одмах напоље изађе 42. А он по понуди, на миндерлук седе, Па са бабом таки разговор поведе: »Дођох, да те питам, хоћеш да ми радиш? Ако брзо сучеш. за два за три дана, И по три цванцика можеш да зарадиш: Код мене зарада увек постојана; Код мене у раду застајања нема Треба ми и цеви треба и калема. 43' И ако ми само по вољи узрадиш, Даћу ти памука, да ткање наградиш. Четрескињу плаћам четрдесет пара — Само хоћу платно збијено и чисто Чести четвор плаћам по пола динара, Стотиниту опет плаћам тако исто. Код мене ти цена иде по нумери, А платно се танко све на аршин мери. к 44. Право беше баби, те пристаде таки Сада јој је био без бриге дан сваки: Воље, да у миру танки памук суче, Но да туђе рубље изнемогла пере, И да на хладноћи уздише и хуче, Кад за нокте зађе, а она га стере. А и газда-Ђорђу беше врло мило, Што му се по жељи тако догодило.