Отаџбина

ДОБРОВОЉАЦ

45. У томе и Драга у собу униђе, Па му с хладном водом и са слатким приђе Ђорђе узе слатко, а све у њу гледи, Али она очи земљи оборила, Па час порумени, а часом побледи. А кад му је после кафу послужила, Толико је крај ње миљем занет био, Да у мало шољу није испустио. 46. Опрости се; оде; и, за пола сата, Ћир-Ђорђев је шегрт отворио врата. По њему је Ђорђе бели памук слао, И уз њега јоште три цванцика цела То је Ђорђе напред за сукање дао, Не би ли га баба с добра заволела. »Главно је®, мишљаше, »да ме воли мати, А после ће радо кћер за мене дати.« 47. Ц то вече таки, чим се нојца свела, Преслица је стлра зврктати почела. Баба-Мара точак весело окреће, А са лака витла памук се Одвија, Па на танке цеви од трске ирелеће, Те се око цеви под прстом увија. Покашто тек стане, да пуну цев скине, Ил подвеже конац, ако се прекине. 48. Она тако суче, па патосу. доле, Под њом јастук, ћилим и тренице голе, А пред њоме лонац, са даицетом горе, И на њему чирак од гвоздена лима, Дубок, па кад свећа у њему догоре, Дигне се дизаљком, што на њему има, Те најмање парче сагорева лако, Док се друга свећа припали полако. 49. Гори тако свећа, лојаница мала, Па се око стења ситно огрнчала, А баба је Мара у радости гледи : »Биће«, вели, »рада, биће", вели «пара! (с Ал, чим пламен почне да слаби и бледи, Она мумаказе гараве отвара, Па црвену гронку сасече и скине, Те светлост по соби за час јаче сине. 50. Крај ње Драга седи, па кошуљу везе Умела је дивно недра да навезе. Све је гране с цвећем извијати знала И концем и златом, са ког се веч сјаји, Па јој госпа Јула, ОФицирка, дала, Да навезе недра њезиноме Паји, књ. хх, св. 80