Отаџбина

514

ДОБРОВОЉАЦ

Кад раскопча мундир, па код куће седи, Да му вез на грудма с милином погледи. 51.Рада му је била украсити груди, У којим' је срце, што за њоме жуди; На којим' је дична, на којим је сретна Небројено пута у раздрази била; На којим је често, тужна и несретна, У заносу слатком јад заборавила. Хтеде да украси мушке груди миле, ТТТто су жени слабој штит у свету било. 52. У соби тшпина, нојца пуна мира, Само се зврктање преслице разбира, Ил се прену муве. горе испод греде, Ил се стара мачка иза сна протегне, Па крај Драге стане весело да преде, А после јој опет на аљину легне. А Драга се сагла, па иглом продева, Конац се извуче — она га удева. 53. Мисли су је слатке мил>ем заносиле, Па је у крајеве даљне односиле На крилима њеним далеко је ишла, Па би тек по кашто тешко узданула, Ко да јој је туга из груди изишла; А уз тешки уздах и песма се чула Чула се и песма, срцу молем благи : »Ах, мој боже благи, где л' је сад мој драги?« 54. Она тако пева, а стара је мати, Уз зврктање летке, полагано прати. И њој лепа прошлост иред очи долети, Па ]е стару сећа на негдашње дане; И она се стара свих песама сети, Што су за младости њезине певане, Па и она пева, да разгони јаде: Часом »чарна горо....!« час »СигФриде граде.Ј« 55. Тако седе сву ноћ, па другоме раде Ни санком се слатким ни мало не сладе. Чим се дан укаже, на посо се дају; И, кад баштовани улицама зађу, Да лукац и купус за зиму прода.ју, Они их за послом морају да нађу Обадве су дотле већ устале биле, Па се туђа рада сите нарадиле, 56. Сваког трећег дана стара баба-Мара Добијаше увек за сукање пара. За две тамне ноћи и два беда дана, Ћир-Ђорђе је увек задовољан прим'о